Jelica Minić iz Evropskog pokreta u Srbiji u intervjuu za „Vesti“ na Blic TV istakla je da ne očekuje dramatične promene u Evropskoj komisiji, nakon što je Ursula von der Lajen ponovo predložena za predsednicu. Minić ističe da je bilo očekivano da će Ursula von der Lajen ponovo biti izabrana na tu funkciju, posebno s obzirom na rast desničarskih stranaka. Ona smatra da von der Lajen treba da pomiri promenjenu konstelaciju u Evropskom parlamentu.
Kada je reč o novom imenu – Kaji Kalas, premijerki Estonije, koja bi trebalo da zameni Džozefa Borelja, Minić ističe da će pritisak na Srbiju sigurno biti veći s obzirom na to da prvi put jedan operativac iz proevropski orijentisane zemlje dolazi na čelo tako važne institucije kao što je služba za spoljne poslove. Minić očekuje veći pritisak na Srbiju da se usaglasi sa spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije, te ističe da je do sada Borelj bio uključen u dijalog između Beograda i Prištine, dok će nova ličnost možda pokušati da se dokaže u tom procesu.
U strategiji Evropske unije navodi se da će se pružiti podrška za članstvo, a Minić ističe da otvaranje pregovora sa Ukrajinom i Moldavijom drži proširenje živim, ali istovremeno vrši pritisak na administrativne kapacitete EU. Minić naglašava da je Crna Gora pod pritiskom da ispuni sve neophodne uslove za promenu svog statusa, dok se sa Albanijom slično dešava na manje vidljiv način.
Na pitanje da li Mađarska može otvoriti nova pregovaračka poglavlja, Minić ističe da nije dovoljna samo odluka Mađarske, već da bi to bio veliki korak ka približavanju članstvu Srbije u EU. Minić naglašava da nije garantovano da će se to desiti jer postoji grupa zemalja koje podržavaju proširenje, ali i onih koje ga koče.
Ukupno gledajući, Minić smatra da će Nova administracija doneti određene promene u fokusu delovanja Evropske unije, posebno u vezi s pritiskom na zemlje Zapadnog Balkana da se usklade sa standardima EU. Očekuje se da će se intenzivirati dijalog između Beograda i Prištine, a proširenje EU i dalje će ostati važna tema, iako će biti potrebno više administrativnih resursa za podršku novim članicama. Mađarska kao proevropski orijentisana zemlja može odigrati ključnu ulogu u otvaranju novih pregovaračkih poglavlja, ali to nije garantovano zbog određenih prepreka unutar same EU. Sve u svemu, promene na vodećim pozicijama u Evropi mogu uticati na politiku proširenja i spoljne politike EU, te se može očekivati veći pritisak na zemlje kandidatkinje da se prilagode evropskim standardima kako bi pristupile EU.
