Srpska pravoslavna crkva danas obeležava dan Prenosa moštiju Svetog Nikifora Carigradskog, značajnog svetitelja i patrijarha. Sveti Nikifor je bio istaknuta ličnost u crkvenoj istoriji, poznat po svojoj mudrosti i odanosti Hristu. Rođen je kao plemić, sin visokog činovnika Teodora, i kao mladić službovao je na dvoru. Ipak, odlučio je napustiti svetski život i povući se na obale Bosfora, gde je sagradio manastir.
U svom manastiru, Sveti Nikifor je okupio monahe i postao im uzor, iako nije želeo da primi monaštvo, smatrajući se nedostojnim. Njegova pobožnost i duhovno vođstvo brzo su privukli mnoge sledbenike. Učestvovao je na Sedmom vaseljenskom saboru kao mirjanin, gde se istakao svojim poznavanjem Svetoga Pisma. Nakon smrti patrijarha Tarasija, izabran je za patrijarha, iako to nije želeo.
Tokom svoje vladavine, suočio se s velikim izazovima, posebno u vreme cara Lava Jermena, koji je bio protiv ikona. Sveti Nikifor je hrabro ukazivao caru na opasnosti njegovih stavova, što je dovelo do ozbiljnog sukoba između njih. Kao rezultat toga, car ga je progonio na ostrvo Prokonis, gde je nastavio svoju posvećenost Bogu i izgradio manastir u čast svetog Teodora.
Sveti Nikifor je proveo trinaest godina u progonstvu na Prokonisu, gde je umro 827. godine. Njegove mošti su nakon smrti prenete u Carigrad 846. godine, kada su, po povratku na presto cara Mihaila i patrijarha Metodija, položene u crkvu Svete Sofije. Ovaj prenos moštiju obeležava se kao poseban događaj, s obzirom na to da je Sveti Nikifor pre toga bio progonjen i izgnan iz svog grada.
Glavno praznovanje Svetog Nikifora održava se 15. juna, dok se 26. marta obeležava otkriće i prenos njegovih netljenih moštiju. Ovaj datum je značajan jer se poklapa s danom kada je Sveti Nikifor izgnan iz Carigrada, a kasnije su njegove mošti, posle devetnaest godina, vraćene u prestonicu.
U svetlu njegovog života, mnogi vernici danas reflektuju o vrednostima ljubavi, milosrđa i duhovne posvećenosti. Sveti Nikifor je postao simbol otpora protiv zla i nepravde, a njegov primer inspiriše ljude da se bore za svoje ubeđenje i veru. Njegova priča podseća nas na važnost duhovnog vođstva i hrabrosti u svakodnevnom životu.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da Sveti Nikifor nije bio samo religiozni lider, već i ključna figura u oblikovanju crkvene politike i teologije svog vremena. Njegov doprinos crkvenim saborima i nauci ostavio je dubok trag u pravoslavnoj tradiciji. Njegovo znanje i razumevanje Svetog Pisma činili su ga autoritetom među sveštenstvom i vernicima, a njegova borba za ikone postala je simbol duhovnog otpora protiv sekularnih vlasti.
Danas, na dan njegovog prenosa moštiju, vernici se okupljaju u crkvama i manastirima širom Srbije kako bi odali počast ovom velikom svetitelju. Praznik je prilika za molitvu, refleksiju i jačanje duhovne zajednice. U svetlu Svetog Nikifora, vernici se podsećaju na važnost zajedništva, ljubavi prema drugima i hrabrosti u suočavanju sa izazovima.
Na kraju, život i delo Svetog Nikifora Carigradskog ostavljaju neizbrisiv trag u istoriji Srpske pravoslavne crkve. Njegova posvećenost, mudrost i hrabrost služe kao inspiracija za generacije vernika, podstičući ih da slede njegovu stazu vere i ljubavi prema Bogu i ljudima.
