U Srbiji je uzgoj borovnice postao sve popularniji među voćarima u poslednjih nekoliko godina. Međutim, sa padom cena na tržištu, mnogi se suočavaju sa izazovima održavanja profitabilnosti. Novi zasadi se sve više šire širom zemlje, uz ulaganja u modernizaciju tehnologije uzgoja. Srbija ima idealne agroklimatske uslove za uzgoj borovnice, ali je ovaj posao zahtevan i zahteva konstantno istraživanje i primenu inovacija u poljoprivredi.

Jedan od glavnih izazova sa kojima se srpski proizvođači suočavaju jeste pad cena na svetskom tržištu borovnice. Zemlje poput Poljske, Španije, Holandije i Kine su ozbiljni konkurenti, a Maroko je postao peti najveći dobavljač svežih borovnica za zemlje jugoistočne Azije. Tržište borovnice pokazuje rastuću potražnju u zemljama poput Evropske unije, SAD-a i Kine, ali su zahtevi kupaca i trgovačkih lanaca sve složeniji.

Perspektiva uzgoja borovnice u Srbiji i dalje postoji, ali zahteva prilagođavanje tržišnim uslovima. Proizvođači treba da se fokusiraju na podizanje kvaliteta, primenu održivih tehnologija uzgoja i unapređenje post-harvest tehnologije kako bi sačuvali svežinu plodova tokom transporta. Diverzifikacija tržišta, istraživanje novih izvoznih destinacija i udruživanje proizvođača u kooperative mogu biti korisni koraci ka održavanju profitabilnosti u ovom poslu.

U 2023. godini, izvoz borovnice iz Srbije iznosio je nešto više od 33 miliona evra, a potpisivanje sporazuma sa Kinom pruža dodatne mogućnosti za veću zaradu na ovom voću. Djuk ostaje vodeća sorta u komercijalnim zasadima, ali istraživanje novih sorti kao što su Blukrop, Patriot, Aurora i Liberti može dati nove perspektive za uzgoj.

Uz strateško upravljanje i investicije, uzgoj borovnice može ostati isplativ i perspektivan posao u Srbiji. Ključni faktori za uspeh će biti kvalitet, inovacija i prilagodljivost tržištu.