Švedska se često pohvaljuje svojom politikom visokih poreza i društvene jednakosti, ali nedavno je postala poznata po nečemu drugom – velikom broju superbogatih ljudi. U poslednjih nekoliko decenija, broj milijardera u Švedskoj konstantno raste i ne pokazuje znakove opadanja. Godine 1996. u Švedskoj je živelo samo 28 ljudi sa imovinom većom od milijardu kruna, dok danas taj broj iznosi 542 „krunomilijardera“. Ovo bogatstvo čini oko 70% BDP-a zemlje.
Švedska, sa samo deset miliona stanovnika, ima veliki broj milijardera po glavi stanovnika. Na listi milijardera za 2024. godinu, „Forbes“ je uvrstio 43 Šveđana među ljude sa bogatstvom većim od jedne milijarde dolara. To znači da u Švedskoj, na svakih milion ljudi, četiri su milijardera, što je veći broj u poređenju sa SAD-om, gde na svakih milion ljudi ima dvoje milijardera, ali ukupno živi 813 milijardera na 342 miliona ljudi.
Rast broja milijardera u Švedskoj se delimično može pripisati tehnološkoj sceni zemlje. Švedska je poznata kao „Silicijumska dolina Evrope“ i iznedrila je mnoge uspešne tehnološke kompanije kao što su Skajp, Spotifaj, Tink i Voi. Pored toga, postoji i kultura saradnje među preduzetnicima, koji često postaju investitori novim kompanijama kako bi se industrija dalje razvijala. Takođe, Švedska predstavlja odlično testno tržište za nove proizvode i usluge.
Još jedan faktor koji je doprineo povećanju broja milijardera u Švedskoj su niske kamatne stope u periodu od druge decenije 21. veka do pre nekoliko godina. Pozajmljivanje novca je bilo jeftino, pa su ljudi investirali u nekretnine i rizične investicije poput tehnoloških startapova. Najbogatiji Šveđani plaćaju više od 50% ličnog dohotka u porezima, ali su stope poreza na bogatstvo i nasledstvo niske, dok su stope poreza na dobit od akcija i isplata vlasnicima kompanija takođe niže.
Iako u Švedskoj nema detaljne javne debate o bogatstvu, medijski imidž milijardera je uglavnom pozitivan. Njihovo bogatstvo se retko objašnjava u kontekstu ekonomske politike zemlje, a oni se često smatraju uzorima uspeha i preduzetničkog duha. Međutim, i dalje postoji problem nedostatka raznolikosti među najbogatijim ljudima u zemlji, gde većinu čine beli muškarci.
Ukupno gledano, Švedska je postala „raj za superbogataše“ zbog svoje tehnološke scene, kulture saradnje među preduzetnicima i povoljnih uslova za investiranje. Sa velikim brojem milijardera koji žive u zemlji, postavlja se pitanje održivosti takvog modela ekonomije i pravedne raspodele bogatstva među svim građanima. Trenutno, Švedska nastavlja da privlači bogate i uspešne ljude, ali će u budućnosti morati da suoči sa izazovima nejednakosti i socijalne pravde kako bi osigurala prosperitet za sve svoje građane.
