Rat u Ukrajini traje više od tri godine, a ukrajinske snage odgovaraju svim dostupnim sredstvima, uključujući podizanje u vazduh stotina mostova, kako bi usporile napredovanje ruskih trupa. Ova strategija, koja obuhvata uništavanje ključnih infrastrukturnih objekata poput mostova, tunela i aerodromskih pista, deo je odbrambene doktrine mnogih zemalja. U skladu sa ovim stavom, jedan švajcarski političar predložio je da se postave eksplozivi koji bi bili aktivirani „u slučaju nužde“.
Švajcarska je, posebno nakon početka Drugog svetskog rata, postavila na hiljade eksplozivnih naprava širom zemlje. Tokom osamdesetih godina prošlog veka, u zemlji je ostalo oko 2.000 eksploziva. Međutim, od 1991. godine, švajcarske vlasti su počele da uklanjaju ove eksplozivne naprave, sve do 2014. kada su sve eksplozivne naprave konačno eliminisane.
David Zuberbiler, član Nacionalnog saveta Narodne partije Švajcarske, izjavio je za austrijski Blikk da ga muči pitanje zašto se savezna vlada uzdržala od ponovnog postavljanja ovih odbrambenih mera. On ne samo da želi da zna razlog za demontažu eksploziva, već ga zanima i mogućnost ponovnog postavljanja u Švajcarskoj, kao i vreme koje bi bilo potrebno za to. „Zanima me, na primer, da li su komore za eksploziv i dalje upotrebljive ili su napunjene betonom i na taj način postale neupotrebljive“, rekao je Zuberbiler.
On smatra da bi ponovna aktivacija ovog odbrambenog sistema mogla biti od suštinskog značaja s obzirom na geopolitičke promene koje su se dogodile u poslednjih godinu dana. Rat u Ukrajini pokazuje koliko je važno prekinuti napredovanje neprijateljskih snaga ili njihovih ruta snabdevanja. U svetlu ovih događaja, Zuberbiler naglašava da Švajcarska, koja ima brojne mostove i tunele, treba da razmotri brze eksplozije kao način za usporavanje neprijateljskog napredovanja.
Prema njegovim rečima, bilo bi korisno preispitati prethodne mere odbrane koje su se pokazale efikasnim. „Sa planiranim proširenjem vojske, trebalo bi da se na sto stavi novi koncept eksplozivnih naprava. Moramo da budemo spremni na sve mogućnosti“, zaključio je Zuberbiler.
Ovaj razvoj događaja ukazuje na sve veću zabrinutost u Evropi zbog mogućih pretnji i potrebu za jačanjem odbrambenih kapaciteta. Ukrajinski rat je podstakao mnoge zemlje da preispitaju svoje vojne strategije i pripreme se na moguće sukobe. Ove promene se ne dešavaju samo u Švajcarskoj, već i u drugim evropskim državama, gde se razmatraju različite mere za zaštitu teritorijalne integriteta i nacionalne sigurnosti.
U svetlu ovih događaja, jasno je da se bezbednosna situacija u Evropi dramatično menja. Mnoge zemlje se suočavaju s izazovima koje donosi rat u Ukrajini, a to uključuje i potrebu za novim pristupima u vojnoj i odbrambenoj strategiji. Pitanje o tome kako efikasno odgovoriti na pretnje, a istovremeno zaštititi civile i infrastrukturu, postaje sve važnije.
U ovom kontekstu, Zuberbilerovo zalaganje za ponovno razmatranje odbrambenih mera u Švajcarskoj može biti odraz šireg trenda u Evropi, gde se države sve više oslanjaju na svoje vojne kapacitete. U tom smislu, ideja o postavljanju eksplozivnih naprava kao sredstva za usporavanje neprijateljskih trupa može se smatrati kontroverznom, ali i potrebnom u svetlu trenutnih globalnih tenzija.
U svakom slučaju, rat u Ukrajini i njegove posledice postavljaju pitanja o bezbednosti i strategiji koje će oblikovati evropsku politiku u godinama koje dolaze. S obzirom na sve veći broj sukoba i političkih napetosti, jasno je da će se i dalje raspravljati o različitim metodama i strategijama koje će osigurati mir i stabilnost na kontinentu.
