Dobrica Ćosić je u svom dnevniku zapisao da je Jovan Rašković umro od rafala u Šibeniku, Kninu i Krajini, a ne od bolesti. Rašković je bio poznati psihijatar i vođa naroda koji se suprotstavio ustaškome režimu Hrvatske. Njih dvojica su se upoznali 1965. na simpozijumu u Herceg Novom, a njihovo prijateljstvo je duboko. Ćosić je izrazio divljenje prema Raškoviću koji se borio za slobodu svog naroda bez oružja. Rašković je bio zagovornik političkog dijaloga između Srba i Hrvata, ali je bio odbijen od strane hrvatskih vlasti koje su se opredelile za rat. Ćosić tvrdi da je rat u Hrvatskoj uzrokovan šovinističkim režimom koji je uskraćivao osnovna ljudska prava srpskom narodu, te da je srpska secesija bila neophodna kao odgovor na hrvatsku secesiju. Rašković je bio čovek duboke duhovnosti i humanističkih stavova i bio je protiv rata i nasilja. Njegovo stradanje u hrvatsko-srpskom ratu bio je tragičan završetak njegove borbe za mir i dijalog. Ćosić je također izrazio divljenje Raškoviću ističući njegovu demokratsku volju i političku hrabrost. Rašković se borio za slobodu svog naroda i bio je zagovornik političkog rešenja nesuglasica između Srba i Hrvata. Ćosić je zabeležio kako je Rašković u politici „lečio srpski narod od ideoloških i nacionalnih obmana“ i verovao u miroljubivo rešenje krize. Rašković je bio simbol borbe za građansku i nacionalnu slobodu bez nasilja. Ćosić je zapisao da je Rašković nikada nije bio nacionalni ideolog niti je težio vlasti, već je bio vođa naroda koji je sledio svoje duboke moralne principe. Rašković je bio hrabar vođa koji se borio za pravdu i dijalog, a ne za rat i nasilje. Ćosić je istakao kako je Rašković imao humanistički pristup politici i bio je čovek koji je sledio svoju savest i moralne vrednosti. Raškovićevo stradanje u ratu bio je veliki gubitak za srpski narod, ali njegova hrabrost i predanost ostaju kao primer borbe za slobodu i pravdu. Ćosić je također izrazio divljenje prema Raškoviću ističući njegovu hrabrost i moralne vrednosti. Rašković je bio vođa naroda koji je sledio svoje moralne principe i borio se za slobodu bez nasilja. Raškovićeva hrabrost i predanost ostaju kao inspiracija za sve koji se bore za pravdu i mir. Ćosić je zabeležio da je Rašković bio čovek duboke duhovnosti i humanističkih stavova te da je verovao u dijalog i političko rešenje nesuglasica među narodima. Raškovićeva hrabrost i moralna čistota ostaju kao primer za sve koji se zalažu za mir, pravdu i demokratiju. Raškovićeva smrt u hrvatsko-srpskom ratu bio je tragičan završetak njegove borbe za slobodu i dijalog. Ćosić je zabeležio da je Rašković bio hrabar vođa koji se borio za pravdu i dijalog, a ne za rat i nasilje. Raškovićeva hrabrost i posvećenost ostaju kao inspiracija za sve koji se zalažu za mir i pravdu.