Tomislav Jevtić, čuveni Piroćanac, nije običan zanatlija. Sa prosekom ocena na pravnom fakultetu od čak 9,33, Jevtić je odlučio da svoju karijeru gradi kao proizvođač šajkača. Pre dvadesetak godina, slučaj ga je doveo do ove profesije, koju je zavoleo i u kojoj je postigao veliki uspeh.

Kao jedan od retkih preostalih proizvođača tradicionalnih šajkača u Srbiji, Jevtić se ističe svojim kvalitetom i preciznošću u izradi ovih popularnih šešira. On ističe da je potražnja velika, verovatno zbog nedostatka majstora u ovoj oblasti.

Sa jasnom strašću prema svom zanatu, Jevtić ističe važnost tradicionalnih zanatskih zanimanja i žali što mladi ljudi izbegavaju ovakve profesije. Smatra da je biti sam svoj gazda najbolji način da se izrazi kreativnost i inovacija.

Jevtić se ponosi svojim radom i ističe da je jedan od retkih preostalih šajkača u zemlji. Opančara gotovo da nema, a nekada su ove dve profesije išle zajedno. On napominje da posla ima dovoljno i da svako ko želi da radi može i da zaradi.

Interesantno je i to da mnoge mušterije nisu svesne da postoje letnje i zimske šajkače. Zimske šajkače imaju deo koji može da se spusti preko ušiju kako bi grejao u hladnijim mesecima, dok su letnje šajkače bez tog dodatka.

Jevtić ističe da se trudi da očuva tradiciju i da ne pravi šajkače od šarenog materijala, smatrajući da to ruži tradicionalni izgled ovog šešira. On je takođe prvi počeo da pravi minijaturne šajkače koje su postale veoma popularne kao suveniri. Ove male šajkače su popularne u banjama, Republici Srpskoj, i prodaju se u velikom broju.

Sa svojom preciznošću i veštinom, Jevtić je postao poznat kao pravi majstor u izradi tradicionalnih šajkača. Njegova revnost prema poslu i očuvanje tradicije čini ga jedinstvenim u ovom zanatu. Iako je diplomirani pravnik, Jevtić se odlučio da svoju profesionalnu karijeru posveti izradi šajkača i time je postao poznat kao jedan od poslednjih proizvođača ovih tradicionalnih srpskih šešira.