Najnovije istraživanje pokazalo je da naše ponašanje i odluke mogu da variraju sa promenom godišnjih doba. Na severnoj hemisferi je možda prošao najkraći dan, ali zima je daleko od kraja, a posle blistavosti prazničnih proslava, januar za mnoge može da bude najmračniji mesec, pri čemu nisu pogođene samo naše emocije. U istraživanju objavljenom u časopisu „Perspectives on Psichological Science“ istražuju se načini na koje godišnja doba mogu da utiču na naš mozak – od seksualnih apetita do inteligencije i društvene aktivnosti, piše BBC.

Prema istraživanju, godišnja doba mogu značajno uticati na naš mozak, što na kraju može uticati na naše ponašanje. Zima može dovesti do manjeg socijalnog ponašanja kod ljudi i povećanja rizika od depresije. Istraživači su proučavali ove aspekte i došli do zaključka da je veština u tome da se ova prirodna varijacija maksimalno iskoristi.

Nakon blistavosti prazničnih proslava, mnogi ljudi se suočavaju sa depresijom i smanjenom društvenom aktivnošću, što je tipično za zimsko godišnje doba. Osim toga, statistike pokazuju da se na zimu povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti, a ljudi imaju manju fizičku aktivnost i manje izlažu sunčevom svetlu. Sve ovo može negativno uticati na mozak i promeniti naše ponašanje, čineći nas manje društvenim i srećnijim.

Kada je reč o seksualnim apetitima, istraživanja su pokazala da se broj trudnoća povećava u proleće. Takođe, ljudi su skloniji želji za seksom tokom leta. Ovo može biti rezultat uticaja hormona na promenu doba godine.

Kada je reč o inteligenciji, istraživanja pokazuju da je inteligencija povezana s godišnjim dobom. Na primer, testovi inteligencije sprovedeni u različitim delovima godine pokazuju da su ljudi prosečno inteligentniji u proleće. Studije su pokazale da učenici koji su umorniji tokom zimskog semestra postižu lošije rezultate na testovima.

Ova istraživanja su važna jer daju uvid u to kako godišnja doba mogu uticati na naše ponašanje i odluke. Veština je u tome da se ova prirodna varijacija maksimalno iskoristi. Ako razumemo kako godišnja doba utiču na nas, možemo bolje upravljati svojim emocijama i ponašanjem.

Studija takođe pokazuje da su zimska depresija i smanjenje društvene aktivnosti tipični za zimsko godišnje doba. Istraživači apeluju na ljude da se bore protiv negativnih uticaja zime tako što će se više kretati, provoditi više vremena napolju i povećati fizičku aktivnost. Takođe, važno je da učinite nešto što volite, provodite vreme sa porodicom i prijateljima i radite na jačanju svojih veza.

Takođe, istraživanja pokazuju da je veza između godišnjih doba i našeg ponašanja duboka. Kada je reč o seksualnom apetitu, istraživači ističu da je on povezan s godišnjim dobom, a da broj trudnoća raste u proleće.

Zaključak istraživanja je da naša ponašanja i odluke mogu varirati sa promenom godišnjih doba. Ishod ovog istraživanja je važan jer pruža uvid u to kako godišnja doba utiču na naše ponašanje i odluke. Lučenje hormona, socijalno ponašanje i nivo inteligencije samo su neki od faktora na koje godišnja doba mogu uticati. Tako da upravljanje svojim emocijama i ponašanjem tokom godišnjih doba može biti ključ za maksimiziranje našeg blagostanja. Naš zadatak je samo da razumemo kako godišnja doba utiču na nas i prilagodimo se sezonama kako bismo bolje upravljali svojim emocijama i ponašanjem.