Upravni postupak za ostvarivanje prava na penziju i invalidsku penziju u Srbiji zahteva da korisnici podnesu odgovarajući zahtev. To znači da građani, čak i kada ispune uslove kao što su broj godina ili radni staž, ne dobijaju automatski pravo na penziju. Umesto toga, moraju da pokrenu postupak podnošenjem zahteva.
Najčešći zahtev koji se podnosi u ovom sistemu je zahtev za penziju. Proces može trajati različito, zavisno od specifičnih okolnosti. Nakon podnošenja zahteva, formira se predmet u pisarnici gde se proverava postojanje ranijih predmeta vezanih za istog osiguranika. Ova provera doprinosi bržem i efikasnijem rešavanju zahteva.
U budućnosti bi mogla postojati mogućnost ubrzanja procesa kroz elektronsku pisarnicu. Zahtev za penziju može se podneti na više načina: direktno na šalteru Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, putem pošte ili elektronskim putem koristeći e-Šalter. Elektronski zahtevi se popunjavaju online, uz prilaganje skeniranih dokumenata, a dalji postupak zavisi od vrste zahteva.
U slučaju zahteva za invalidsku penziju, proces uključuje medicinsko veštačenje koje utvrđuje gubitak radne sposobnosti, što je ključno za dobijanje ovog prava. Ako veštačenje pokaže da podnosilac zahteva nema pravo na invalidsku penziju, postupak se ne nastavlja. Ukoliko se utvrdi da je radna sposobnost potpuno izgubljena, sledeći korak je utvrđivanje radnog staža i osnovice osiguranja.
Od trenutka kada je zahtev podnet, prikupljanje i verifikacija podataka postaju ključni aspekti procesa. Ovo je posebno važno u fazi ispravljanja grešaka koje su se dogodile tokom radnog staža osiguranika. Često se otkrivaju propusti iz prošlosti, kada poslodavci nisu dostavili sve potrebne podatke Fondu ili su napravili greške prilikom predaje. Ovi problemi mogu izazvati značajna kašnjenja u postupku.
S obzirom na to da je proces često dugotrajan, zaposleni u Fondu suočavaju se s izazovima poput nevoljkosti poslodavaca, posebno onih koji su u stečaju, da sarađuju. Podnosilac zahteva obično nije svestan razloga za kašnjenje, što dodatno komplikuje situaciju, jer se penzija čeka bez drugih izvora prihoda.
Važno je napomenuti da se, pored zahteva za penziju, može podneti i zahtev za različite druge vrste prava u okviru penzijskog i invalidskog osiguranja, a svaki od tih zahteva ima svoje specifične procedure i uslove.
Osim toga, zakonodavni okvir i propisi koji regulišu ovu oblast su se menjali, a to može uticati na prava osiguranika. Stoga je preporučljivo da građani budu informisani o svim relevantnim promenama i da se konsultuju sa stručnjacima ili predstavnicima Fonda kako bi bili sigurni da su ispunili sve potrebne uslove.
Na kraju, važno je naglasiti da je ostvarivanje prava na penziju i invalidsku penziju ključno za obezbeđivanje ekonomske sigurnosti starijih i osoba sa invaliditetom. Zbog toga je važno da svi korisnici budu proaktivni u podnošenju zahteva i da budu strpljivi tokom procesa, koji može potrajati, ali je na kraju neophodan za ostvarivanje njihovih prava.
