Kada je juče predsednik SAD Donald Tramp najavio uvođenje „recipročnih carina“ za 180 zemalja i teritorija, mnoge zemlje su se zapitale kako je američka administracija došla do ovih iznosa. Prema izveštajima, Evropska unija je pokušavala da razume Trampovu tvrdnju da EU naplaćuje carine od 39% na američku robu, što je poslužilo kao opravdanje za uvođenje carina od 20% na robu iz EU.
Ova situacija nije se ticala samo EU. Tramp je naveo i druge zemlje, poput Vijetnama, Kambodže, Laosa, Madagaskara i Srbije, gde su carinske stope prema njegovim rečima bile izuzetno visoke. Međutim, mnogi analitičari su pokušavali da izračunaju stvarne carinske stope, ali rezultati nikada nisu odgovarali Trampovim tvrdnjama.
Finansijski novinar Džejms Surovjecki je na društvenoj mreži X podelio svoje otkriće o poreklu ovih „lažnih carina“. On je objasnio da Trampova administracija nije koristila stvarne carinske stope, već je jednostavno uzela trgovinski deficit SAD sa određenom zemljom i podelila ga sa iznosom izvoza te zemlje u SAD. Na primer, sa Indonezijom, trgovinski deficit iznosi 17,9 milijardi dolara, a njen izvoz u SAD 28 milijardi dolara, što daje carinsku stopu od 64%, koja je zatim prepolovljena.
Surovjecki je ocenio ovaj pristup kao „izuzetnu glupost“, dodajući da Trampovi savetnici nisu uzeli u obzir trgovinski suficit SAD u uslugama, koji se ne računa u ovim izračunavanjima. Ova metodologija je kasnije potvrđena od strane Kancelarije trgovinskog predstavnika SAD, koja je koristila podatke Američkog zavoda za statistiku iz 2024. godine.
U slučaju Srbije, trgovinski deficit sa SAD u 2024. godini iznosio je 604,5 miliona dolara, dok je srpski izvoz u SAD bio 814,4 miliona dolara. Kada se trgovinski deficit podeli sa srpskim izvozom, dolazi se do carinske stope od 74,22%, koju Trampova administracija smatra „carinom“ koju Srbija nameće na američku robu. Ova cifra je zatim podeljena sa dva, dobijajući tako „diskontnu“ stopu carina za robu koju SAD uvoze iz Srbije.
Samo su Mjanmar, Šrilanka, Vijetnam, Madagaskar, Laos i Kambodža imali više carine od Srbije, što je izazvalo dodatne tenzije u međunarodnoj trgovini. Ove odluke Trampove administracije imaju potencijal da izazovu velike posledice po globalnu ekonomiju, a analitičari upozoravaju na mogućnost trgovinskog rata sa mnogim zemljama ukoliko se situacija ne reši.
U međuvremenu, Trampove tvrdnje i metodologija će verovatno izazvati daljnje analize i preispitivanja među trgovinskim partnerima SAD, koji će morati da se prilagode novim pravilima igre u međunarodnoj trgovini.
