POTPREDSEDNICA SAD Kamala Harris planira podići stopu korporativnog poreza na 28 odsto ako pobedi na izborima 5. novembra protiv Donalda Trumpa, prema saopštenju njenog izbornog štaba. Portparol Kamale Harris, James Singer, objavio je da će ovaj potez biti deo fiskalno odgovornog pristupa kako bi se novac vratio radnicima i kako bi se osiguralo da bogati i velike korporacije plate svoj fer deo poreza.
Tokom Trampovog predsedništva, stopa korporativnog poreza je smanjena na 21 odsto sa prethodnih 35 odsto, uz dodatne poreske olakšice koje treba da isteknu sledeće godine. Tramp je obećao da će ova smanjenja biti trajna. Ovo je samo deo razlika u poreskim politikama koje prate ove dve političke stranke u SAD-u.
Povećanje korporativnog poreza je potez koji se često pominje u predizbornoj kampanji u SAD-u, jer utiče na veći deo privrede i života građana. Dok Tramp zagovara smanjenje poreza kako bi se pospešila privredna aktivnost i investicije, Harris zagovara veće poreze za bogate i korporacije kako bi se sredstva preusmerila na javne potrebe.
Korporativni porez je jedan od važnijih izvora prihoda za Vladu SAD-a i igra ključnu ulogu u finansiranju javnih programa i usluga. Poreske stope mogu imati značajan uticaj na privredu i radničke plate, pa su ove politike često predmet debate i analize ekonomista i političara.
Pored korporativnog poreza, postoji i pitanje ostalih poreza i olakšica koje su deo poreskog sistema SAD-a. Harris je najavila da planira i povećati poreze za bogate pojedince, dok Tramp zagovara dalje smanjenje poreza za sve poreske obveznike. Ove politike utiču na distribuciju prihoda i bogatstva u društvu, te su značajan faktor u političkom diskursu u SAD-u.
Osim ekonomske politike, oba kandidata se suočavaju sa izazovima kao što su zdravstvena zaštita, obrazovanje, klimatske promene i spoljna politika. Ovi problemi su takođe važni za birače i utiču na njihove izborne odluke.
Kamala Harris je prva žena koja je izabrana za potpredsednicu SAD-a, ukoliko pobedi na izborima, što predstavlja istorijski trenutak za američku politiku. Sa svojim dosadašnjim političkim iskustvom i angažmanom na različitim poljima, Harris predstavlja značajnu figuru u demokratskoj stranci i može imati veliki uticaj na budućnost zemlje.
Uprkos različitim stavovima i politikama, ovo su samo neki od faktora koji će uticati na izborni proces i konačan ishod izbora. Birači će imati mogućnost da prouče i uporede programe i politike kandidata kako bi doneli informisanu odluku na izborima 5. novembra.
Izbori u SAD-u su događaji od globalnog značaja, jer politika ove zemlje ima uticaj na ceo svet. Stoga je važno pratiti aktuelnosti i informisati se o političkim dešavanjima u SAD-u kako bi se razumeli globalni trendovi i perspektive.
Na kraju, izbori su prilika za birače da odrede smer u kojem žele da ide njihova zemlja i da se izjasne o političkim prioritetima. Svu pažnju treba posvetiti informisanju i učešću u izbornom procesu kako bi se obezbedila demokratska i transparentna vlast. Budućnost zemlje zavisi od izbora koje će građani SAD-a doneti na predstojećim izborima.