U danima Velikog posta, kada bi srca trebalo da budu smirena, a ruke otvorene za pomoć, dogodila se sramna krađa novčanih priloga namenjenih lečenju bolesnog mladića, Marka Sekulića iz Užica. Ovaj incident ostavlja gorčinu u srcima svih onih koji su se okupili u Hramu Svetog Jovana Vladimira u Minhenu, mestu koje je duhovno utočište za Srbe u dijaspori.
Na snimku koji je Crkva objavila na društvenim mrežama, jasno se vidi kako tri žene prilaze kutiji u kojoj su se skupljala sredstva za dijalizu, otvaraju je i uzimaju novac. Ovaj bezdušni čin se dogodio pred ikonama i freskama, što dodatno naglašava apsurdnost situacije. Nije to bio čin izazvan glađu ili očajem, već čistom bezdušnošću koja ne poznaje ni svetost prostora ni svetost namene.
Incident se desio u Hramu Svetog Jovana Vladimira, centru okupljanja vernika koji dolaze sa verom da će pronaći utehu i da će svaki dar imati svoje pravo mesto. Umesto toga, tog dana ostala je praznina, bol i gorčina. Policija i nadležni su obavešteni o ovom slučaju, a Crkva poziva sve koji prepoznaju žene sa snimka da obaveste predstavnike Srpske pravoslavne crkve u Minhenu.
U saopštenju Crkve se navodi: „U danima kada smo pozvani na praštanje, pomaganje i smirenje, neko se odlučio na čin krađe – i to na štetu onih najugroženijih.“ Ove reči duboko odzvanjaju kao vapaj ožalošćene zajednice. Ovaj zločin nije samo krađa; to je rana na telu sabornosti, udarac zajedništvu koje se, uprkos svim izazovima života u dijaspori, neumorno gradi na temelju vere, ljubavi i uzajamne pomoći.
Crkva se ne ograničava samo na poziv da se počinioci privedu pravdi. U saopštenju se ističe ono što Crkvu razlikuje od sveta – molitva za obraćenje. „Jer Crkva ne proklinje, već opominje. Ne osuđuje, već se nada pokajanju. Ne traži osvetu, već pravdu prožetu milošću,“ poručuju iz Crkve. Ove reči podsećaju na važnost duhovne dimenzije, čak i u trenucima kada je ljudska slabost na delu.
Na kraju saopštenja, Crkva citira reči apostola Pavla: „Ne daj da te zlo nadvlada, nego nadvladaj zlo dobrim.“ Ova poruka ostaje kao stub nade u ovom tamnom trenutku. Ako se pred zlom povučemo, dopuštajući mu da nas zatvori za druge, onda je ono i pobedilo. Zbog toga, ovaj čin mora biti podsetnik i poziv da čuvamo svetost Crkve, ne samo kao zgrade, već kao duhovnog ognjišta.
Crkva apeluje na sve vernike da brane poverenje, saosećanje i zajedništvo koje nas održava u veri i narodu. Pozivaju se svi na odgovornost da ne dozvole da pohlepa jedne šake ugasi svetlost koju hiljade ruku svakodnevno brižljivo pale. „Bog vidi sve. Ali čeka i da mi vidimo. Da otvorimo oči – i srce. Jer najveći gubitak bio bi da iz ove krađe ne naučimo ništa,“ naglašava se u poruci.
Ovaj incident ne bi trebao da se zaboravi, već bi trebao da bude poziv na jedinstvo i zajedništvo među vernicima. U svetlu ovog tragičnog događaja, pozivamo sve da se ujedine u nastojanju da pomognu onima kojima je pomoć najpotrebnija, kao i da se suprotstave nepravdi i zlu koje pokušava da naruši zajednicu. Samo zajedno, sa verom i ljubavlju, možemo prevazići ovakve izazove i očuvati svetlost koju nosimo u srcima.
