Tri veka nakon njegovog rođenja, Đakomo Kazanova ostaje simbol neukrotive strasti, intelektualne radoznalosti i društvenog bunta, mnogo više od puke reputacije zavodnika. Njegov život i dela predstavljaju fascinantan spoj avanture, ljubavi, umetnosti i filozofije.
Iako su ljubavni podvizi ono po čemu je postao planetarno poznat, Kazanova je bio mnogo više od hroničnog osvajača ženskih srca. Bio je učen, duhovit i harizmatičan čovek, koji je svoje vreme osvojio i kao mislilac, diplomata, finansijski inovator, pa i književnik. Njegova sposobnost da se uklopi u različite društvene krugove i da ostavi snažan utisak na ljude oko sebe bila je ključna za njegovu popularnost.
Kao dete glumaca, Đakomo je odrastao uz baku, a sa svega 17 godina doktorirao pravo. Iako je isprva krenuo putem sveštenika, njegova priroda mu nije dozvolila da ostane u kalupima duhovnog poziva. Ubrzo nakon incidenta – pada s oltara tokom propovedi pod dejstvom alkohola – kreće u burnu potragu za ličnim identitetom i društvenim usponom. U kesi za milostinju u njegovoj crkvi bilo je više ljubavnih pisama nego novčića – što je možda i najlepša ilustracija njegovog pogleda na svet.
Zbog svojih ideja, knjiga i stava prema religiji, 1755. godine zatvoren je u zloglasne Olovne odaje – tamnicu smeštenu neposredno ispod krova Duždeve palate. Optužbe su uključivale bogohuljenje, posedovanje zabranjenih knjiga, bavljenje magijom i zavođenje mladih u ateizam. Ono što nije pošlo za rukom nijednom zatvoreniku pre njega, Kazanova je uspeo: pobegao je. Taj spektakularni beg iz tamnice doneo mu je status heroja u Parizu, gde ga je dočekala priča o samom sebi, veća od stvarnosti.
Tokom svog života, Kazanova je bio gost kraljeva i careva, razgovarao je s papom Klementom XIII, upoznao Mocarta i Voltera, a ruska carica Katarina Velika primila ga je dva puta. Fridrih Veliki mu je čak nudio poziciju učitelja u vojnoj školi – što je Kazanova odbio. Kao neumorni putnik, Kazanova je tokom života prevalio više od 40.000 kilometara – što odgovara obimu planete. Putovao je kočijama, brodovima, gondolama – i ostajao gde god ga je život odveo.
Memoari Đakoma Kazanove su decenijama bili zabranjeni, previše iskreni za puritansku Evropu. Prodavali su se ispod tezge, a tek u 20. veku dobili su svoje zasluženo mesto. Danas su prevedeni na više od 20 jezika i smatraju se najskupljim rukopisom na svetu – 2010. godine, francuska država ih je otkupila za čak 7 miliona evra.
Kroz njegovu auto-biografiju, Kazanova je ostavio neizbrisiv trag u kulturi i književnosti. Njegovi memoari nude uvid u život i običaje 18. veka, kao i u prirodu ljudskih odnosa i strasti. Njegov stil pisanja, pun humora i duhovitosti, i dalje inspiriše mnoge autore i umetnike.
Grob Đakoma Kazanove nikada nije pronađen, ali njegov duh živi – u literaturi, u filmskim ekranizacijama, u istoriji zavođenja i slobode. Njegova sposobnost da razbija društvene norme i da se bori za ličnu slobodu ostaje inspiracija mnogima i danas. Kazanova nije samo simbol zavodljivosti, već i simbol slobode duha, radoznalosti i neukrotive strasti prema životu.
Danas, tri vekova nakon njegovog rođenja, Kazanova i dalje izaziva fascinaciju. Njegov život je bio ispunjen avanturama, ljubavnim vezama i intelektualnim previranjima, što ga čini jedinstvenom ličnošću u istoriji. U svetu gde se često zaboravljaju izvanredni pojedinci, Kazanova ostaje besmrtnik među grešnicima, simbol strasti i ljudske potrage za slobodom.
