Putovanje poslednjih Obrenovića po Srbiji 1901. godine predstavlja jedno od najzanimljivijih i najtragičnijih poglavlja u srpskoj istoriji. Kralj Aleksandar i kraljica Draga Obrenović organizovali su spektakularnu turneju s ciljem da obnove svoj ugled i povežu se s narodom. Međutim, ishod ovog putovanja bio je koban, jer su zaverenici odlučili da ih ubiju upravo zbog pokušaja da povrate popularnost. Ove događaje analizira dr Miloš Timotijević i Aleksandar Marušić u svojoj knjizi „Usklici iskrenog oduševljenja – Efemerni spektakl i putovanje kralja Aleksandra i kraljice Drage Obrenović po Srbiji 1901. godine“.
Knjiga, koja je zajednički objavljena od strane Narodnog muzeja Čačak i Muzeja rudničko-takovskog kraja, pruža uvid u zaboravljenu istoriju Srbije. Autori ukazuju na važnost ovakvih dela za razumevanje ambicija i zabluda koje su dovele do tragedije u kojoj su Srbi, uprkos željama velikih sila, oslobodili svoju zemlju. Između ostalog, knjiga podseća na to kako su tradicija i dostignuća srpske države često bila potcenjena, dok su mane bile preuveličane.
Tokom turneje, kraljevski par bio je dočekan s velikim počastima. Topovski pucnji, zvuci crkvenih zvona i detonacije prangija stvarali su impresivan zvučni ambijent koji je najavljivao spektakl. Ulice su bile dekorisane zastavama, vencima i cvećem, dok su večernje bakljade i prisustvo vojske dodatno doprineli trijumfalnoj atmosferi. Ova vizuelna predstava simbolizovala je red, veličanstvenost i prosperitet dinastije Obrenović, a kralj i kraljica su delovali kao zaštitnici naroda.
Jedan od ključnih elemenata turneje bilo je dodeljivanje odlikovanja. Tokom putovanja, kralj je podelio ukupno 714 ordena, što je imalo za cilj da obezbedi podršku različitih društvenih slojeva. Međutim, dodeljivanje ordena nije automatski garantovalo trajnu podršku. Među odlikovanim bili su i neki od zaverenika, poput Živana Živanovića, koji je kasnije igrao ključnu ulogu u zaveri protiv kralja i kraljice.
Masovan odziv naroda na posetu kraljevskog para imao je snažan simbolički značaj. Mnogi su prisustvovali događaju kao simbol jedinstva dinastije Obrenović i naroda. Iako su kralj Aleksandar i kraljica Draga uspeli da potvrde svoj legitimitet tokom posete, zaverenici su, s druge strane, odlučili da izvrše atentat na njih. Odluka da ih ubiju doneta je dok je štampa izveštavala o uspehu njihove turneje, što dodatno oslikava kontrast između javnog mišljenja i zaverničkih planova.
Kao reakciju na kraljevski performans, zaverenici su isplanirali svoj „antiperformans“ – javno pogubljenje kralja i kraljice. Ova brutalna akcija, koja je uključivala ritualno kasapljenje, imala je za cilj da uništi simboličku strukturu monarhističke moći. Dramatika tog trenutka nije bila samo fizička likvidacija, već i simboličko uništenje vlasti.
Autori knjige takođe ističu kako je turneja poslednjih Obrenovića osvetlila duh vremena i mentalitet tog perioda. Kraljica Draga, na primer, bila je savetovana da smrša kako bi zadržala privlačnost, što ukazuje na pritiske s kojima se suočavala. Fotografije iz tog perioda prikazuju njen strah i očaj, što dodatno osvetljava složenost njihovog položaja.
Ova knjiga ne samo da pruža uvid u spektakularnu turneju, već i u širi kontekst tragične sudbine Srbije na početku 20. veka. Kroz analizu događaja iz 1901. godine, autori podsećaju na važnost razumevanja istorije kako bi se suočili s ambicijama i pogrešnim tumačenjima koja su oblikovala sudbinu nacije. Kralj Aleksandar i kraljica Draga ostavili su dubok trag u srpskoj istoriji, a njihova priča i dalje izaziva interesovanje i razmišljanje o složenim pitanjima identiteta, moći i tradicije.
