U knjizi Jelene Angelovski „Štelovanje glave“ (KOV, Vršac 2024) može se primetiti nastavak njenih ranijih tema iz romana za decu i mlade „Mika“ („Službeni glasnik“ 2022). Ova knjiga je privukla pažnju čitalačke publike različitih generacija, kako u Srbiji, tako i u inostranstvu, a nagrađena je i sa nekoliko značajnih književnih priznanja.
Teme imigrantskog iskustva, prilagođavanja novim sredinama i traženja identiteta su centralne u obe knjige. Dok se u „Miki“ fokusira na dečaka koji se snalazi u Švajcarskoj tokom ključnog perioda odrastanja, „Štelovanje glave“ istražuje život cele srpske porodice koja se preselila u tu zemlju. Knjiga je napisana u formi kratkih zapisa koji podsećaju na dnevničke beleške, ali i na crtica koje se bave kulturnim razlikama i neočekivanim obrtima koje često izazivaju humor.
Pripovedač u ovoj knjizi je majka porodice, čija je pozicija kompleksna. Njeni uvidi o razlikama između srpske i švajcarske kulture su duboki, a njena sposobnost da razume nijansiranost tih razlika proističe iz njene majčinske budnosti i socijalne inteligencije. Ona sa lakoćom prepoznaje praktične aspekte novog okruženja, kao i one koji su u suprotnosti sa srpskom kulturom, a koje je neophodno prihvatiti.
Knjiga istražuje razlike koje zahtevaju stalno preispitivanje i upoređivanje sa prethodnim iskustvima iz domovine. Članovi porodice moraju da pronađu načine da se što bezbolnije prilagode novim običajima, kako u porodici, tako i u širem društvenom okruženju – u školi, na radnom mestu i među komšijama. Jedan od ključnih izazova jeste i savladavanje stranog jezika, što predstavlja izazov kako za decu, tako i za odrasle.
Iako bi sve ovo moglo delovati složeno, čak i traumatično, perspektiva iz koje se radnja razvija pruža vedriju stranu. Uz vitalizam, dobru volju i spremnost da se nasmeje i sebi i novinama koje donosi život u stranoj zemlji, „Štelovanje glave“ se može doživeti kao pikarski roman. Ovaj pristup omogućava čitaocima različitih generacija da uživaju u jednostavnom, a ipak zavodljivom diskursu.
Kroz humor i ironiju, Angelovski uspeva da prikaže izazove sa kojima se suočavaju imigranti i kako se oni nose sa kulturnim razlikama. Njena sposobnost da prepozna komične aspekte svakodnevnog života u stranoj zemlji čini ovu knjigu pristupačnom i zanimljivom za širok spektar čitalaca.
Osim što se bavi temama identiteta i prilagođavanja, „Štelovanje glave“ takođe istražuje i emocionalne aspekte imigrantskog iskustva. Pripovedačica često reflektuje o svojim osećanjima i iskustvima, što čini da se čitaoci mogu lako povezati sa njenim pričama. Kroz njene zapise, čitaoci imaju priliku da vide svet kroz oči nekoga ko se suočava sa izazovima, ali i uživa u novim iskustvima.
Nakon čitanja, ostaje utisak da je „Štelovanje glave“ više od običnog dela o imigraciji; to je priča o porodici, ljubavi, humoru i hrabrosti da se suoči sa nepoznatim. Angelovski uspeva da kroz svoje reči prenese poruku o snazi ljudskog duha i sposobnosti prilagođavanja, što je posebno važno u današnjem globalizovanom svetu.
„Štelovanje glave“ nije samo roman, već i poziv na razumevanje i empatiju prema onima koji se suočavaju sa izazovima prilagođavanja novim sredinama. Kroz ovu knjigu, Angelovski nas podseća na važnost zajedništva i podrške, bez obzira na kulturne razlike koje nas mogu deliti.
