Roman Marinka Arsića, Ivkova NGDL (Niški kulturni centar 2024), predstavlja delo koje duboko istražuje složenost ljudske prirode kroz prizmu humora i smeha. Autor, dobitnik Ninove nagrade za 2024. godinu, ističe u jednom intervjuu da su humor i smeh ozbiljne stvari, što se potvrđuje kroz njegovu književnost. Predsednik žirija, Aleksandar Jerkov, naglašava važnost ovih tema u svetskoj i domaćoj književnosti, ukazujući na razlike u pristupu i pripovedačkim metodama različitih autora.
U ovom romanu, iako na prvi pogled deluje da se bavi vedrim humorom, sarkazmom i cinizmom, dublje čitanje otkriva tamne nijanse koje prožimaju priču. Junak romana suočava se sa nasleđem devedesetih godina, a kroz njegovu sudbinu i snalažljivost, čitalac prati kako se humor koristi kao sredstvo za preživljavanje u teškim situacijama. Autor majstorski oslikava kako junak, zavisno od teritorije zahvaćene ratom, koristi odgovarajuća znamenja, što dodatno naglašava složenost ljudske prirode i njenu senku.
Kroz prizmu ovih događaja, roman postavlja fundamentalna pitanja o ljudskoj prirodi, posebno u vremenima krize. U trenucima kada se država raspada, kao što je to bio slučaj na našim prostorima, zlo, mržnja i netrpeljivost dolaze do izražaja. Autor se, međutim, ne predaje pesimizmu; umesto toga, on bira vedrinu i humor kao način da se nosi sa težinom istorije. Junak romana se neprestano preispituje o svojoj slobodi i prirodi, što čini njegov lik složenijim i dubljim.
Ova složenost i kontradikcija između vedrine i tmine, sreće i nesreće, slobode i neslobode, čine roman Arsića posebno zanimljivim. Kroz njegovu priču, čitatelj može osjetiti kako se u kriznim situacijama stvarnost često čini nadrealnom. Ljudi se suočavaju sa sopstvenim sahranama, a ratovi ostavljaju neizbrisiv trag na dušama preživelih. Autor sažima ovu misao u rečenici: „Ratovi se završavaju samo za one koji poginu. Za ostale … oni nemaju kraja.“
Roman se može posmatrati i kao ogledalo društva, koje oslikava kako ljudi reaguju na krize, strahove i traume. Humor se koristi kao odbrambeni mehanizam, a junak, suočen sa surovom stvarnošću, traži načine da se izbori sa svojim unutrašnjim demonima. Ova kombinacija smeha i suza, sreće i tuge, čini NGDL romanom koji ne samo da zabavlja, već i provocira na razmišljanje.
U svetlu svega navedenog, Arsićev roman postaje više od običnog književnog dela; on postaje prostor za refleksiju o ljudskoj sudbini, o tome kako se nosimo sa nasleđem prošlosti i kako se oblikujemo u suočavanju sa teškim okolnostima. Njegova sposobnost da iz humora izvuče duboke istine o ljudskoj prirodi i društvenim fenomenima čini ga značajnim delom savremene književnosti.
Na kraju, roman Marinka Arsića je snažna kritika društvenih normi i ljudskih slabosti, ali i poziv na razmišljanje o tome kako humor može biti sredstvo za preživljavanje i otpor. U vremenu kada se često suočavamo sa teškim izazovima, Arsićeva dela nas podsećaju na važnost smeha i vedrine, čak i kada se čini da su tamne senke prošlosti nad nama. U tom smislu, NGDL ne samo da osvetljava našu prošlost, već i otvara vrata za razumevanje i suočavanje sa budućnošću.
