U svetu gde se kockanje sve više normalizuje, posebno među mladima, patološko kockanje postaje ozbiljan društveni problem. Stručnjaci upozoravaju da je ova zavisnost jedna od najbrže rastućih mentalnih bolesti, sa ozbiljnim posledicama ne samo za pojedince već i za njihove porodice. Patološki kockari često se suočavaju s dugovima, nasiljem i emocionalnim poremećajima, a procene govore da je broj zavisnika u Srbiji znatno veći od zvaničnih podataka.
Prema istraživanju Instituta za javno zdravlje “Milan Jovanović Batut” iz 2018. godine, između 44.000 i 97.000 ljudi starosti od 18 do 64 godine u Srbiji ima problema s kockanjem. Međutim, stručnjaci upozoravaju da su to samo procene, te da stvarni broj može biti znatno veći. Zakon o igrama na sreću predviđa odgovorno priređivanje igara i određuje da kladionice ne smeju biti bliže od 200 metara od škola, ali se broj kladionica i kockarnica i dalje povećava.
U opštini Novi Beograd, na primer, registrovano je 119 objekata za kockanje, dok je istovremeno u toj oblasti samo dvadesetak osnovnih škola. Dr Jelena Popović iz Specijalne bolnice za lečenje bolesti i zavisnosti naglašava da se prvi kontakt sa kockanjem uočava već kod učenika srednjih škola, često u uzrastu od 14 do 15 godina. Ovi mladi ljudi postaju punoletni u trenutku kada dolaze na lečenje, što ukazuje na ozbiljnost problema.
Psihijatar Jelena Manojlović objašnjava da su kockari često nesposobni da kontrolišu svoje impulse i da kockanje postaje dominantna misao u njihovim životima. Ova zavisnost je posebno destruktivna jer ne pogađa samo pojedinca već i njegove najbliže, uzrokujući finansijske i emocionalne probleme. Kockanje može dovesti do laži, manipulacija i kriminalnih aktivnosti, stvarajući ozbiljne probleme unutar porodica.
Maloletničko kockanje predstavlja dodatni izazov. Iako je zakonom zabranjeno, mladi pronalaze načine da se klade, posebno online. Koriste razne taktike, kao što su oblačenje lažnih identiteta ili moljenje odraslih da im uplate tikete. Stručnjaci naglašavaju da je teško primeniti zakone u digitalnom okruženju, gde su mladi najizloženiji riziku.
Kockanje ne bira ni pol, ni obrazovanje, ni socijalni status. Svi koji imaju pristup kockanju, posebno u formativnim godinama, mogu postati zavisnici. Mladi često ne shvataju ozbiljnost svojih postupaka, a prva iskustva s kockanjem često dolaze kroz porodične veze ili uticaje vršnjaka.
Edukacija o problemima kockanja treba da počne u porodicama i školama. Prepoznavanje simptoma zavisnosti, kao što su laži i manipulacije, može pomoći u ranom prepoznavanju problema. Lečenje zavisnosti od kockanja zahteva holistički pristup, uključujući farmakoterapiju za stabilizaciju anksioznosti i depresije, kao i grupnu terapiju koja pomaže u rešavanju emocionalnih i ponašajnih problema.
Bez podrške porodice, proces lečenja može biti znatno teži. Porodice treba da prepoznaju problem i pomognu pacijentima da prepoznaju svoje mane umesto da ih skrivaju ili opravdavaju. Uz pravovremenu intervenciju i edukaciju, može se smanjiti broj mladih ljudi koji postaju zavisnici od kockanja.
Stručnjaci se slažu da je volja i želja osobe ključna za uspeh u lečenju. Kockanje je ozbiljan problem koji pogađa sve slojeve društva, a posebno mlade. Prevencija, edukacija i pravovremena intervencija su ključni za smanjenje ovog problema i zaštitu budućih generacija od opasnosti zavisnosti.
