Rad na daljinu donosi mnoge promene ne samo radnicima, već i poslodavcima. Tokom pandemije, radnici su radili duže i bili uvek dostupni za posao, što je dovelo do nestanka granica između poslovnog i privatnog života. Prema istraživanju Blumberga, radnici iz SAD-a, Kanade, Velike Britanije, Italije, Francuske i Španije radili su duže tokom radnog vremena na daljinu, nego što su to radili pre pandemije. Austrijanci, Danci, Holanđani i Belgijanci su takođe imali promene u radnim satima, ali ne tako značajne kao navedene zemlje.

Austrijanci su radili oko devet sati dnevno pre pandemije, a od tada rade između deset i 10 i po sati. Belgijanci su u proseku radili osam sati dnevno do januara 2021. godine. Kanađani i Britanci su pre pandemije radili oko devet sati dnevno, dok su od početka pandemije produžili radno vreme na „dobrih“ 11 sati dnevno. Danci su takođe imali promene u radnom vremenu, dok su Holanđani ostali stabilni na deset sati dnevno. Francuzi, Španci i Italijani su pre pandemije radili osam sati dnevno, ali su u periodu pandemije imali promene u radnom vremenu.

Ovo istraživanje pokazuje kako rad na daljinu može uticati na radno vreme zaposlenih i kako se granice između posla i privatnog života mogu izgubiti. Poslodavci su tokom pandemije očekivali veću dostupnost radnika, a to je dovelo do povećanja radnih sati kod mnogih zaposlenih.

Rad na daljinu takođe može imati i negativne efekte na zaposlene, kao što su povećan stres, manje balansa između poslovnog i privatnog života, i veća iscrpljenost. Važno je da poslodavci prepoznaju ove probleme i pruže podršku zaposlenima kako bi održali produktivnost i mentalno zdravlje.

U zaključku, rad na daljinu može doneti mnogo beneficija, ali isto tako može imati i negativne posledice. Važno je da se poslodavci i radnici prilagode novim okolnostima i pronađu balans između posla i privatnog života kako bi održali efikasnost i dobrobit svih uključenih.