Napetost na francuskoj političkoj sceni dostigla je vrhunac posle istorijskog uspeha krajnje desnice u prvom krugu izbora. Predsednik desničarskih Republikanaca, Erik Sjoti, izrazio je uverenje da je „pobeda na vidiku“ nakon podrške Nacionalnom okupljanju. Sa druge strane, evroposlanik Fransoa Gzavije Belami nije dao preporuku za glasanje u drugom krugu, ali je istakao da „opasnost za Francusku dolazi od ekstremne levice.“
Lider krajnje levičarskih Nepotčinjenih, Žan Lik Melanšon, je poručio da je vladajuća koalicija doživela nedvosmislen poraz i pozvao Francuze da se udruže protiv Nacionalnog okupljanja. U Francuskom većinskom sistemu u drugi krug izbora idu tri najbolje plasirana kandidata, pa je Melanšon apelovao na levičare da se povuku u korist drugog republikanskog kandidata u mestima gde su završili na trećem mestu.
Predsednik Emanuel Makron pohvalio je visok odziv na izborima, koji je bio 67%, ističući da građani jasno žele da se razjasni nova politička situacija. Makron je pozvao na formiranje širokog, demokratskog i republikanskog okupljanja za drugi krug izbora. Premijer Gabrijel Atal, vođa predizborne kampanje za predsedničku koaliciju, upozorio je na mogućnost dolaska krajnje desnice na vlast i istakao cilj da se spreči Nacionalno okupljanje da ostvari apsolutnu pobedu.
Nakon najave o povlačenju kandidata radi formiranja bloka protiv krajnje desnice, procene o broju poslaničkih mesta u budućem sazivu francuske skupštine bile su donekle korigovane. Nacionalnom okupljanju se sada daje između 255 i 295 poslanika u skupštini od 289 mesta potrebnih za apsolutnu većinu. Ujedinjenoj levici se prognozira od 120 do 140 poslanika, predsedničkoj koaliciji Zajedno od 90 do 125, dok se republikancima i ostalim desničarima daje od 35 do 45 mesta.
Drugi krug izbora zakazan je za nedelju, 7. jula, a situacija na francuskoj političkoj sceni i dalje je neizvesna. Sa širokim spektrom političkih stavova i izraženom napetošću među strankama, građani Francuske treba da donesu odluku o budućnosti zemlje putem glasanja na izborima. Različite političke opcije su dostupne, ali stabilnost i demokratija su u fokusu kako bi se izbegao dolazak ekstremnih političkih ideologija na vlast.
