Cene obradivog zemljišta u Evropskoj uniji su 2023. godine dostigle rekordne visine, s Malte kao najskuplje zemlje, dok je Hrvatska imala najniže cene, prema podacima Evrostata. Prosečna cena jednog hektara obradivog zemljišta u EU iznosila je 11.791 evro, dok je godišnja cena zakupa bila 173 evra po hektaru.
Malta prednjači sa prosečnom cenom od 283.039 evra po hektaru, što je znatno više od Holandije koja drži drugo mesto s 91.154 evra, a Luksemburg je na trećem mestu sa 42.540 evra. S druge strane, Hrvatska beleži najniže prosečne cene, sa hektarom koji se prodaje za 4.491 evro. Letonija i Slovačka takođe imaju niske cene, od 4.591 evro i 5.189 evra po hektaru, redom.
U Srbiji, posebno u Vojvodini, cene obradivog zemljišta su znatno više. Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, u četvrtom kvartalu 2024. godine, hektar poljoprivrednog zemljišta u Vojvodini koštao je preko 30.000 evra, a u Južnobačkom okrugu čak 35.100 evra. U Beogradu su cene dostigle 35.850 evra, dok su u južnoj i istočnoj Srbiji bile slične, oko 30.000 evra.
U analizi trenutnog stanja, poljoprivrednici poput Ace Letića iz Čeneja ukazuju na problem visoke cene zemljišta koje ne odražavaju realne mogućnosti za poljoprivrednu proizvodnju. Letić ističe da visoke cene zemljišta postavljaju advokati i doktori koji ga kupuju kao investiciju, dok sami poljoprivrednici ne vide ekonomsku isplativost u širenju svojih poseda. Osim toga, problemi poput suše, niskih prinosi i nedovoljnih subvencija dodatno obeshrabruju poljoprivrednike da ulažu u nove hektare.
Ekonomski analitičar Milan Prostran smatra da visoke cene zemljišta u Srbiji nisu iznenađenje, s obzirom na to da Hrvatska tek sada počinje da prodaje svoje poljoprivredno zemljište strancima, nakon višegodišnje zabrane. Ova promena može dovesti do rasta cena poljoprivrednog zemljišta u Hrvatskoj u budućnosti.
Prostran naglašava da je trenutna cena zemljišta u Hrvatskoj znatno niža zbog restriktivnih pravila koja su postojala do 2023. godine kada je omogućena prodaja strancima. Zbog toga je cena hektara u Hrvatskoj i dalje vrlo povoljna u poređenju sa Srbijom, gde je tržište zemljišta već zasićeno visokom potražnjom.
U zaključku, tržište obradivog zemljišta u Evropskoj uniji pokazuje velike razlike u cenama, a situacija u Srbiji ukazuje na kompleksne izazove sa kojima se suočavaju poljoprivrednici. Visoke cene zemljišta, uz dodatne pritiske poput klimatskih promena i ekonomskih teškoća, predstavljaju značajan izazov za održivost poljoprivrede u ovom regionu.
