EKOLOŠKA GRADNJA POSTAJE SVE POPULARNIJA U SRBIJI
Teško se u Srbiji odričemo starog neefikasnog načina individualne gradnje, a u onoj „industrijskoj“ i dalje kod investitora preovlađuje računica što nižih troškova a što više prodajne cene. Međutim, i u Srbiji je ekologija i „zelena“ i energetski efikasna gradnja s vremenom počela da uzima svoje globalno sve važnije mesto.
Zelena gradnja postaje sve popularnija i u Srbiji, naročito u velikim gradovima kao što su Beograd, Novi Sad, Niš i Kragujevac, ali i turističkim centrima poput Zlatibora, Vrnjačke Banje, Divčibara. Sve više raste svest o važnosti energetske efikasnosti doma i njegove ekološke održivosti, a samim tim i određena potražnja za zelenim zgradama i stanovima, naročito kod mladih. Ova populacija je spremnija da uloži u održive načine života, kaže Aleksandra Mihajlović sa portala za oglašavanje nekretnina 4zida.rs.
Jedna od onih koji znaju prednosti energetske efikasnosti je Ivana Ćuk. Kada je ona sa suprugom prošle godine krenula u potragu za novim domom, među vodećim stavkama bila im je energetska efikasnost stana gde će živeti.
Posle 10 godina života u Švedskoj, gde su zelene zgrade najnormalnija stvar i gotovo standard, kada smo odlučili da se vratimo u Beograd, vrlo smo vodili računa o tome da pronađemo takvo mesto, priča Ivana.
Objašnjava da potraga nije bila laka, jer su tražili visok standard i kvalitet gradnje koji će zadovoljiti njihove lične ekološke standarde, na koje su navikli.
Kupili smo malu kuću nadomak Beograda, jer nismo uspeli da pronađemo stan po našoj meri. Izolacija je odlična, stolarija, solarni paneli, ima čak i deo za skupljanje kišnice, koja može da se koristi kao tehnička voda. Početna investicija bila je veća od planirane, ali sam sigurna da će se i te kako isplatiti u narednim godinama – kaže Ivana, i dodaje da je prethodni vlasnik kuće i te kako vodio računa o svim ekološkim i zelenim standardima.
Grejanje je na gas, pa i tu prilično čuvaju planetu, a planiraju da postave još solarnih ploča koje će omogućiti više električne energije.
U Beogradu, projekti „zelene“ novogradnje su u Zemunu, Surčinu, Voždovcu, na Dedinju, Čukarici, ali i u Pančevu, u Novom Sadu projekti novogradnje koji poseduju energetski pasoš nalaze se u Telepu i Petrovaradinu, u Nišu na Panteleju i Paliluli, a u Kragujevcu se izdvajaju naselja Bubanj i Erdogalija. To, naravno, ima i svoju cenu.
Stanovi u zelenim zgradama skuplji su u odnosu na starogradnju, zbog većih inicijalnih troškova izgradnje, korišćenja naprednih tehnologija i materijala. Dugoročno, međutim, vlasnici mogu da uštede novac na računima za energiju i održavanje. Cene kvadrata svakako variraju od konkretne lokacije i konkretnog stana, ali obično su zeleni stanovi skuplji za 10-20 odsto u odnosu na „standardne“ stanove.
U Udruženju banka Srbije kažu da su mnoga pitanja održivosti složena, ali da postoje jasne agende i akcije koje treba preduzeti. Region već ostvaruje značajan napredak u ovim oblastima, kao što su proizvodnja obnovljive energije, elektrifikacija saobraćaja i energetska efikasnost u sektoru nekretnina.
