Korizma 2025. godine počinje 5. marta, na Čistu sredu, kada katolički vernici stavljaju pepeo na čelo, simbolizujući ljudsku smrtnost i pozivajući na pokajanje. Ovaj period, poznat kao Veliki post, traje 40 dana, ne računajući nedelje, i završava na Veliki četvrtak, kada se obeležava Poslednja večera. Istorija korizme seže još u 4. vek, a predstavlja vreme pripreme za Uskrs, podsećajući na četrdeset godina koje su Izraelci proveli u pustinji, kao i na četrdeset dana koje je Isus proveo u postu i molitvi pre nego što je započeo svoje javno delovanje.
Don Tomislav Lukač, hrvatski sveštenik, objasnio je simboliku stavljanja krsta na čelo tokom Čiste srede. On ističe da sveštenik prilikom stavljanja pepela izgovara reči: „Seti se, čoveče, da si prah i da ćeš se u prah vratiti.“ Ove reči podsećaju vernike na prolaznost života, dok krst simbolizuje pobedu Isusa nad smrću. Prah predstavlja ljudsku slabost, grehe i loše navike, dok krst oslikava ljubav Isusa prema svakome, čak i u trenucima slabosti.
Lukač naglašava da simbolika praha može biti duboka poruka za vernike. „Prah označava da možda nisi onakav kakav bi trebalo da budeš, ali krst te podseća da Isus veruje da možeš bit onakav kakvog te on želi. Neka to bude cilj i odluka koje ćeš doneti u ovoj korizmi,“ poručuje Lukač. Njegove reči pozivaju vernike da se preispitaju i donesu odluke koje će ih približiti Bogu.
Sveštenik je ponudio nekoliko konkretnih predloga za korizmu. Kao deo molitvenih aktivnosti, vernici mogu učestvovati na putu krsta petkom, svakog jutra razmatrati Jevanđelje dana, i svakog večera razgovarati s Bogom o proteklom danu. Ove prakse imaju za cilj da pomognu vernicima da osećaju koliko ih Isus voli i da se približe Božijem liku.
Pored molitve, donosi i savete o postu. Vernici se mogu odreći nečega, poput smanjenja vremena provedenog na mobilnom telefonu ili borbe protiv greha i zavisnosti koje ponavljaju. Ove odluke ne samo da pomažu u duhovnom rastu, već i podstiču ličnu disciplinu i samokontrolu.
Lukač takođe naglašava važnost dobrih dela tokom korizme. On predlaže da vernici provode više vremena sa starijim članovima porodice, kao što su bake i deke, te da novac ušteđen odricanjem i postom doniraju siromašnim porodicama. Ova dela ljubavi i dobrote dodatno osnažuju zajednicu i podstiču solidarnost među ljudima.
U međuvremenu, svet se suočava s izazovima, uključujući zdravstvene probleme Svetog Oca. Krvni nalazi su ukazali na blago početno otkazivanje bubrega, ali su lekari uvereni da je situacija pod kontrolom. Papa Franja, koji se hospitalizovao zbog bronhitisa, posebno je podložan plućnim infekcijama, s obzirom da je kao mladić oboleo od pleuritisa i da mu je jedan deo plućnog krila odstranjen. Njegovo stanje je izazvalo brige među vernicima, koji uzdižu molitve za njegovo ozdravljenje.
U Vatikanu su već pokrenute pripreme za moguću sahranu Svetog Oca, što ukazuje na ozbiljnost njegove situacije. Ove mere podsećaju na bogatu tradiciju koja datira još od vremena starog Rima i pokreće razgovore o budućnosti katoličke crkve.
Kroz molitve, post i dobra dela, vernici se pripremaju za Uskrs, vreme kada se obeležava Isusovo vaskrsenje i pobeda nad smrću. Ove duhovne prakse ne samo da pomažu pojedincima da se duhovno osnaže, već i jačaju zajednicu vernika u celini, pružajući oslonac jedni drugima u trenucima potrebe. U ovom svetlu, korizma postaje ne samo vreme lične refleksije, već i vreme zajedničke solidarnosti i ljubavi.
