Nakon što su otkriveni mikroskopski fragmenti proteina i DNK iz kostiju u pećinskom blatu na dubini od osam metara, istraživači su otkrili da su neandertalci i ljudi u severnoj Evropi verovatno živeli jedni pored drugih još pre 45.000 godina. Ovo otkriće je došlo nakon genetske analize fosila koji su pronađeni u pećini u blizini grada Ranisa u istočnoj Nemačkoj. Ono što je naročito zanimljivo jeste činjenica da su moderni ljudi bili ti koji su prvi pravili posebne kamene alatke u obliku lista, a ne neandertalci, kako su arheolozi ranije mislili.

Nikome nije bilo poznato da su moderni ljudi – homo sapiensi – živeli tako daleko na severu, gde su klimatski uslovi tada bili slični onima koji danas vladaju u Sibiru. Tri studije objavljene u časopisu „Nejčer“ pokažu da je homo sapiens prešao Alpe i stigao u hladna podneblja severne i središnje Evrope ranije nego što se mislilo. Ovo otkriće menja dosadašnje znanje o tom periodu, pokazujući da su moderni ljudi stigli do severozapadne Evrope mnogo pre nestanka neandertalaca u jugozapadnoj Evropi.

Vilijam Benks, istraživač sa Univerziteta u Bordou u Francuskoj, istakao je da nedavna otkrića sugerišu da su neandertalci bili kulturno i kognitivno složeniji nego što to popularni stereotipi sugerišu. Dodatno, istraživači nisu znali da su moderni ljudi živeli tako daleko na severu, što dodatno menja naše razumevanje o evoluciji i migraciji ljudskih vrsta.

Iako je pećina otkrivena 30-ih godina prošlog veka, tada su pronađene i analizirane samo alatke. Međutim, grupa arheologa od 2016. do 2022. godine je kopala dublje u pećini i tako došla do ostataka ljudskih fosila koji su tek sada analizirani. Tip kamenih alatki koje su pronađene u pećini u Ranisu ranije je otkriven širom Evrope, a arheolozi ga skraćeno nazivaju LRJ, prema mestima na kojima je prvi put pronađen.

Ovo otkriće je od suštinskog značaja za naše razumevanje razvoja ljudske vrste, migracija i međusobnih odnosa između neandertalaca i modernih ljudi. Ono što je posebno značajno jeste činjenica da su neandertalci bili daleko složeniji nego što se ranije smatralo, što menja naša uverenja o njihovim sposobnostima i socijalnim strukturama. Ovo otkriće potvrđuje da je evolucija ljudske vrste mnogo složenija i fascinantnija nego što smo ranije mislili.

Sve u svemu, ovo otkriće predstavlja ogroman korak napred u našem razumevanju evolucije i migracija ljudskih vrsta. Ono menja dosadašnje verovanje o međusobnim odnosima između neandertalaca i modernih ljudi, naglašavajući da su se ove dve vrste vrlo verovatno međusobno ispreplitale i živele jedna pored druge mnogo duže nego što se dosad smatralo. Ovo nije samo važno za oblast antropologije, već i za sve nas kao ljudsku vrstu, jer nam pomaže da bolje razumemo našu prošlost i kako smo došli do trenutne tačke u našoj evoluciji. Ovo je samo početak, i sigurni smo da će nova otkrića i istraživanja dalje proširiti naše znanje i razumevanje o evoluciji ljudske vrste.