Danska je nedavno donela odluku da farmerima naplati porez na emisije ugljen-dioksida koje proizvode domaće životinje poput krava, svinja i ovaca. Ova radikalna mera ima za cilj smanjenje emisija gasova staklene bašte, a Danska se nada da će postaviti primer drugim zemljama. Prema Organizaciji Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu, stočarstvo doprinosi oko 12 odsto globalnih emisija, sa metanom koji proizvode krave kao jednim od glavnih krivaca.

Stručnjaci ističu da globalni sistem ishrane, posebno konzumiranje mesa, značajno doprinosi klimatskoj krizi. Brojne studije sugerišu da smanjenje potrošnje mesa može pomoći u smanjenju emisija gasova staklene bašte. Pritisak za smanjenje potrošnje mesa takođe može biti usmeren i ka građanima, kako bi se podstakle promene u ishrani.

Muškarci se smatraju većom pretnjom za klimu zbog većeg konzumiranja mesa u poređenju sa ženama. Studije pokazuju da bi smanjenje konzumacije mesa, i prelazak na alternative kao što su mahunarke, mogli doprineti smanjenju emisija gasova staklene bašte. Istraživanja su takođe pokazala da muškarci koji jedu više mesa često povezuju to sa svojom muževnošću.

Odluka Danske da naplati porez na emisije ugljen-dioksida od strane farmera može služiti kao primer i za druge zemlje u smanjenju emisija gasova staklene bašte. Evropska komisija takođe razmatra uvođenje sistema za trgovinu poljoprivrednim emisijama širom EU, što bi moglo rezultirati sličnim merama u drugim zemljama, uključujući i Srbiju.

Uprkos otporu farmera i nekih zemalja poput Novog Zelanda, trend ka smanjenju potrošnje mesa kao mera za smanjenje emisija gasova staklene bašte postaje sve prisutniji. Promene u ishrani mogu imati značajan uticaj na klimatske promene i okolinu, te se očekuje da će vlade i organizacije širom sveta preduzeti korake ka održivijoj ishrani i poljoprivredi.