Ministar spoljnih poslova Rusije, Sergej Lavrov, izjavio je da su Moskva i Peking odlučni da ojačaju svoju međusobnu saradnju i veze. Ova izjava dolazi u trenutku kada se globalna geopolitička situacija menja, a odnosi između velikih sila postaju sve složeniji. Rusija i Kina, dve zemlje koje dele dugoročnu istoriju saradnje, nastoje da prodube svoje odnose u različitim oblastima, uključujući ekonomiju, politiku i vojnu saradnju.
Lavrov je naglasio da su Rusija i Kina zajednički posvećeni jačanju strateškog partnerstva, što se može posmatrati kao odgovor na pritiske sa Zapada. Ove dve države vide jedne druge kao ključne saveznike u borbi protiv unilateralizma i hegemonije koja, prema njihovim rečima, dolazi iz Sjedinjenih Američkih Država i njihovih saveznika. U tom kontekstu, jačanje bilateralnih odnosa predstavlja ključni cilj koji bi mogao da donese stabilnost i sigurnost u regionima koje obuhvataju.
Peking i Moskva su već ostvarili značajan napredak u ekonomskim vezama, a trgovinska razmena između dve zemlje je dosegla rekordne visine. Prema podacima, trgovinska razmena između Rusije i Kine u 2022. godini iznosila je više od 140 milijardi dolara, a očekuje se da će nastaviti da raste. Ovi ekonomski odnosi se sve više fokusiraju na energetiku, sa Rusijom koja snabdeva Kinu velikim količinama nafte i gasa. Takođe, Kina investira u različite projekte infrastrukture u Rusiji, što dodatno učvršćuje njihove ekonomske veze.
U vojnoj sferi, Rusija i Kina su takođe povećale saradnju. Oba suseda redovno sprovode zajedničke vojne vežbe, što doprinosi jačanju njihove odbrane i sigurnosti. Ove vežbe su signal za Zapad da Moskva i Peking ne samo da blisko sarađuju, već i da su spremni da reaguju na potencijalne pretnje koje dolaze iz drugih regiona. Ovaj vojni aspekt saradnje dodatno doprinosi jačanju njihovog strateškog partnerstva.
Na međunarodnoj sceni, Rusija i Kina se često usklađuju u svojim stavovima o ključnim pitanjima, uključujući krize u Ukrajini i Tajvanu. Oba lidera ističu važnost multilateralizma i promovišu ideju svetkog poretka zasnovanog na ravnoteži moći, gde bi svaka zemlja imala pravo na svoj suverenitet i teritorijalni integritet.
Jedan od ključnih aspekata njihove saradnje je i zajednički pristup pitanjima bezbednosti. Moskva i Peking se protive širenju NATO-a i veruju da bi svaka ekspanzija ovog vojnog saveza mogla da destabilizuje globalnu bezbednost. U tom smislu, Rusija i Kina su se dogovorile o zajedničkim inicijativama koje bi mogle da protivtežu uticaju Zapada u Aziji i Evropi.
U poslednje vreme, Rusija i Kina su se fokusirale i na tehnološku saradnju. U svetu gde su tehnologije ključne za ekonomski razvoj, ove dve zemlje žele da osiguraju da ne zavise od zapadnih tehnologija. Saradnja u oblasti veštačke inteligencije, telekomunikacija i drugih tehnoloških inovacija postaje sve važnija. Ova saradnja može imati dugoročne posledice po globalni tehnološki pejzaž i konkurenciju.
U zaključku, odnosi između Rusije i Kine predstavljaju jedan od najvažnijih aspekata današnje globalne politike. Sa jačanjem njihove saradnje u različitim oblastima, Moskva i Peking se pozicioniraju kao ključni igrači na svetskoj sceni. Njihova odlučnost da ojačaju „rusko-kinesku vezu“ može se posmatrati kao odgovor na izazove sa kojima se suočavaju, a njihovo strateško partnerstvo bi moglo oblikovati budućnost međunarodnih odnosa. U vreme kada se svet suočava s brojnim preprekama, saradnja između ove dve sile može doneti nove mogućnosti, ali i izazove za ostatak sveta.
