Letnje računanje vremena počinje noćas, poslednjeg vikenda u martu, kada časovnike treba pomeriti sat unapred, sa dva sata posle ponoći na tri. Na osnovu Zakona o računanju vremena, ovo pomeranje će izazvati kraće spavanje, jer će se sat pomerati unapred za jedan sat. Ova promena donosi sa sobom različite efekte na organizam, a mnogi će osetiti posledice već u nedelju i ponedeljak, kada će im nedostajati taj jedan sat sna.
Zimsko računanje vremena omogućava duže spavanje ujutru, ali skraćuje dan. Sa letnjim računanjem vremena, dan postaje duži, što znači da će se tokom naredne nedelje svetlost zadržavati skoro do sedam sati uveče. Ova promena može uticati na naše biološke ritmove, koji su usklađeni sa prirodnim ciklusima svetlosti i tame.
Prema rečima Dragana Hrnčića, fiziologa sa Medicinskog fakulteta u Beogradu, letnje računanje vremena može izazvati konfuziju i dodatne promene u organizmu, koje se manifestuju kao glavobolja, varijacije u krvnom pritisku i razdražljivost. Iako pomeranje sata od jednog sata deluje kao mala promena, mnogi će se teško prilagoditi novom ritmu.
Meteoropate i hronični bolesnici su najviše pogođeni ovom promenom, ali i zdravi ljudi mogu osetiti posledice. Rasejanost, pospanost, umor i bol u glavi su neki od simptoma koji se mogu javiti. Dr Ljiljana Velkov, profesorka anatomije i fiziologije, ističe da je potrebno vreme za adaptaciju i da se neki ljudi brže prilagode od drugih.
U subotičkom Zavodu za javno zdravlje naglašavaju da pomeranje sata remeti uobičajeni ritam organizma. Hormoni sna igraju ključnu ulogu u pripremi za odmor i rad tokom dana, pa je adaptacija na ovu promenu važna kako bismo se osećali bolje. Što je osoba mlađa, prilagođavanje traje kraće, ali svako će osetiti efekat.
Tokom vikenda kada se pomera vreme, beleži se i povećan broj poziva Hitnoj pomoći, što ukazuje na dodatni stres koji ova promena može izazvati.
Letnje računanje vremena uvedeno je u Srbiji 27. marta 1983. godine, u skladu sa odlukom Evropske unije, s ciljem da se ostvari ekonomska korist i poboljša funkcionisanje tržišta, transporta i komunikacija. Iako je Evropski parlament 2019. godine podržao predlog za ukidanje sezonskog pomeranja sata, članice EU još uvek nisu postigle saglasnost o ovoj inicijativi.
S obzirom na to da se bliži zima, dani postaju kraći, a mnogi ljudi započinju i završavaju radni dan u mraku, uz malo prilike da uživaju u dnevnoj svetlosti. Ova situacija dovodi do sve češćih rasprava o tome da li je sistem letnjeg računanja vremena i dalje opravdan u savremenom društvu.
Preporučuje se svima da se što pre prilagode novom ritmu, odlaze na spavanje na vreme i pokušaju da uhvate što više dnevne svetlosti tokom dana. U ovoj tranziciji važno je slušati sopstveno telo i reagovati na njegove potrebe kako bismo prešli bezbolno kroz promene koje donosi letnje računanje vremena.
Osim što je pomeranje sata izazov za mnoge, ono takođe predstavlja priliku za razmišljanje o našim svakodnevnim navikama i načinu na koji svetlost utiče na naše zdravlje i dobrobit.
