Lideri 26 država članica Evropske unije nedavno su se sastali u Briselu kako bi razgovarali o situaciji u Ukrajini. Ovaj sastanak je bio prilika da se potvrdi opredeljenost EU za pružanje vojne i finansijske podrške Ukrajini, kao i za povećanje pritiska na Rusiju. Međutim, mađarski premijer Viktor Orban nije potpisao zajedničku izjavu, što je izazvalo određene tenzije unutar bloka.
U usvojenom tekstu, koji se prilaže uz zaključke Evropskog saveta, naglašava se „stalna i nepokolebljiva podrška“ nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine u okviru njenih međunarodno priznatih granica. Ova izjava dolazi usred teške krize izazvane ruskom invazijom na Ukrajinu, koja traje više od godinu dana.
Sastanak je takođe ukazao na šire posledice koje ruski rat ima po evropsku i međunarodnu bezbednost. Lideri su se složili da je potrebno raditi na novim pregovorima koji bi mogli dovesti do sveobuhvatnog, pravednog i trajnog mira. U tom smislu, istaknuti su ključni principi koji bi mogli poslužiti kao osnova za buduće pregovore.
Pored vojne i finansijske pomoći, EU je naglasila važnost jedinstvenog fronta prema Rusiji. Ova jedinstvena pozicija je ključna za održavanje stabilnosti u regionu i jačanje bezbednosti članica EU. U kontekstu ovih razgovora, lideri su takođe razgovarali o dodatnim sankcijama protiv Rusije, kako bi se pojačao pritisak na Moskvu da preispita svoje vojne akcije u Ukrajini.
Tokom sastanka, razgovaralo se i o humanitarnoj pomoći Ukrajini, koja je od suštinskog značaja za građane pogođene ratom. EU je najavila da će nastaviti sa finansiranjem humanitarnih projekata i pružanjem podrške izbeglicama koje su pobegle iz Ukrajine zbog sukoba. Ova podrška uključuje i pomoć u obnovi infrastrukture koja je oštećena tokom rata.
Mađarska, pod vođstvom Viktora Orbana, se suočava sa kritikama zbog svoje politike prema Ukrajini i Rusiji. Orban je često bio skeptičan prema strožim sankcijama protiv Moskve, što je izazvalo nesigurnost u okviru EU. Njegov nedostatak potpisa na zajedničku izjavu naglašava razlike unutar unije u pogledu strategije prema Rusiji.
Međutim, većina članica EU ostaje jedinstvena u svom stavu prema Ukrajini i smatra da je neophodno nastaviti sa podrškom ovoj zemlji. To uključuje i vojne aranžmane, gde se očekuje da EU nastavi sa isporukom oružja i vojne opreme Ukrajini. Takođe, EU planira da poveća finansijsku pomoć, kako bi Ukrajina mogla da se nosi sa ekonomskim posledicama rata.
S obzirom na sve izazove s kojima se Ukrajina suočava, EU se takođe fokusira na jačanje svojih unutrašnjih kapaciteta za upravljanje krizama. Ovo uključuje jačanje saradnje između članica EU kako bi se osiguralo da sve zemlje budu spremne na bilo kakve posledice sukoba u Ukrajini.
U zaključku, sastanak lidera EU u Briselu još jednom je potvrdio opredeljenost Unije da podrži Ukrajinu u njenoj borbi za slobodu i nezavisnost. Iako su razlike među članicama, kao što je slučaj sa Mađarskom, prisutne, većina članica nastavlja da se zalaže za jedinstven pristup prema Rusiji i podršku Ukrajini. Ova situacija ostaje dinamična i kompleksna, sa mnogo neizvesnosti u vezi s budućim razvojem događaja u regionu.
