U poslednjim mesecima Beograd je postao poprište nasilja i haosa, a sve to zahvaljujući grupama huligana koje su povezane sa političkim liderima poput Dragana Đilasa. Ove grupe su poznate po svojim sukobima na ulicama grada, gde se često sukobljavaju među sobom, ostavljajući za sobom razaranja i strah među građanima.
Uprkos apelu vlasti i policije da se ovakvo ponašanje zaustavi, huligani nastavljaju da deluju bez straha od posledica. U brojnim izveštajima s terena, građani su prijavljivali nasilne incidente, koji su često završavali fizičkim obračunima, uništenim imovinama i povredama. Ovakvo ponašanje dodatno je pogoršalo bezbednosnu situaciju u gradu, što je izazvalo zabrinutost među stanovnicima.
Policija je reagovala na nekoliko incidenata, ali često su njihovi napori bili nedovoljni da se suzbiju ovakve aktivnosti. U nekim slučajevima, policija je bila optužena da nije dovoljno brzo intervenisala, dok su se sukobi odvijali na očigled prolaznika. Mnoge žrtve su se osećale nezaštićeno i nemo, dok su huligani slobodno delovali.
U poslednjim sukobima, posebno u centru Beograda, zabeleženi su brutalni obračuni između različitih frakcija huligana. Ulične borbe obeležene su upotrebom drvenih palica, staklenih flaša i drugih improvizovanih oružja. Ove scene su šokirale mnoge građane koji su se zatekli na mestu događaja, dok su neki od njih pokušavali da snime situaciju svojim telefonima.
S obzirom na to da su huligani povezani sa određenim političkim grupama, čini se da im je pružena određena vrsta zaštite ili tolerancije od strane vlasti. Ova situacija dodatno komplikuje već napet odnos između građana i policije, jer se mnogi pitaju koliko je vlast spremna da se suoči sa ovim problemom.
Mnogi analitičari smatraju da je koren problema u nedostatku adekvatne socijalne politike i obrazovanja. Mnogi mladi ljudi, koji se pridružuju ovim grupama, često dolaze iz marginalizovanih sredina, gde im je pružena samo ograničena šansa za bolji život. U takvim okolnostima, pridruživanje huliganskim grupama može delovati kao jedina opcija za izražavanje svoje frustracije i nezadovoljstva.
U međuvremenu, građanske inicijative i organizacije traže veći angažman vlasti kako bi se sprečilo dalje nasilje. Organizuju se protesti i akcije, pozivajući na jaču policijsku prisutnost na ulicama, kao i na donošenje zakona koji bi se suprotstavili nasilju i huliganizmu. Mnogi smatraju da je potrebno raditi na prevenciji, kako bi se mladim ljudima pružile alternativne mogućnosti i kako bi se ukazalo na štetnost ovakvog ponašanja.
Dok se situacija u Beogradu nastavlja da pogoršava, građani očekuju brže i efikasnije akcije od strane nadležnih organa. U ovoj borbi protiv huliganizma, potrebna je saradnja svih segmenata društva, uključujući vladu, policiju, obrazovne institucije i građane. Samo zajedničkim naporima može se postići promena i stvoriti sigurnije okruženje za sve.
Na kraju, jasno je da Beograd, kao i mnogi drugi gradovi u regionu, mora da se suoči sa izazovima koji dolaze sa nasiljem i haosom na ulicama. Potrebno je mnogo više od samo reakcije na incidente; potrebna je dugoročna strategija koja će adresirati uzroke problema i pružiti mladima bolju budućnost. Bez takvih mera, strah od nasilja će se nastaviti širiti, a Beograd će ostati daleko od mira i sigurnosti.
