Postoje mesta u svetu gde je zabranjeno umreti – iako zvuči neverovatno, nekoliko gradova i sela širom sveta zaista su usvojili zakone koji zabranjuju smrt. Ovi zakoni obično imaju specifične razloge, kao što su rešavanje zdravstvenih problema ili nedostatak grobnih mesta. U ovom tekstu istražujemo nekoliko primera ovakvih zakona i njihovu stvarnu svrhu.

Jedan od primera je Italijanski grad Selia, gde je gradonačelnik 2015. godine izdao uredbu kojom je zabranio građanima da se razbole ili umru unutar opštine. Ova mera imala je za cilj da podstakne zdraviji način života i suzbije opadanje broja stanovnika. Slični primeri su zabeleženi i u Francuskoj i Brazilu, gde su sela usvojila slične mere kao protest protiv nemogućnosti proširenja groblja.

Ostrvo Delos u drevnoj Grčkoj takođe je imalo zabranu rađanja i umiranja na svom tlu, dok je japansko ostrvo Icukušima zabranilo sahrane i kremacije sve do 1868. godine. Ovi zakoni su imali duboko versko i kulturno značenje i bili su deo tradicije ovih mesta.

Iako ovi zakoni mogu delovati smešno, oni su zapravo imali praktične svrhe. Služili su za rešavanje konkretnih problema, poput nedostatka grobnih mesta ili potrebe za proširenjem groblja. Iako su često bili apsurdni, ovi zakoni su često bili efikasni u postizanju svojih ciljeva.

U svetu gde je smrt neizbežna činjenica života, ideja o zabrani umiranja može zvučati kao apsurd. Međutim, ovakvi zakoni pokazuju da je ljudska kreativnost i inovativnost bezgranična, čak i kada je reč o regulisanju konačnog čina svakog živog bića. Iako možda neće sprečiti smrt, ovi zakoni predstavljaju interesantan primer ljudske želje da kontroliše i reguliše čak i najosnovnije aspekte svog postojanja.