Naučnici tvrde da višak strujanja vazduha koji se proizvodi prilikom hlađenja centara za AI podatke može biti novi izvor reciklirane energije. Umesto da se fokusira na napajanje centra za podatke, istraživanje se usmerava na generisanje sopstvene električne energije korišćenjem protoka vazduha koji proizvode rashladni ventilatori. Ovo rešenje moglo bi pomoći centrima da postanu energetski samoodrživi. HVAC sistemi hladnjaka koji se koriste u ovim centrima izbacuju topli vazduh napolje, stvarajući konstantan izvor vetra koji se može pretvoriti u električnu energiju.
Studija sprovedena kod kolumbijskog centra podataka pokazala je da se vetroturbine postavljene na rashladnim uređajima mogu koristiti za uhvatanje otpadnog vetra i pretvaranje ga u električnu energiju. Ove turbine su odabrane zbog svoje efikasnosti u proizvodnji električne energije, dok istovremeno minimiziraju veličinu i težinu. Količina godišnje proizvedene električne energije je bila veća od potrošnje energije ventilatora objekta, što je rezultiralo viškom od 131,2 MVh. Ova reciklirana energija može se koristiti za druge električne potrebe unutar centra podataka ili ubrizgati u električne žice.
Studija je takođe istakla ekonomske i ekološke koristi ovakvog korišćenja otpadnog vetra. Sistem smanjuje emisiju ugljen-dioksida za približno 300 metričkih tona godišnje, što ga čini održivim rešenjem u skladu sa ciljevima održivog razvoja UN. Potencijal primene ove metode na druge industrije sa sličnim protokom vazduha mogao bi značajno uticati na globalnu potrošnju energije.
Ovo istraživanje nudi inovativan pristup rešavanju energetskih izazova koje predstavljaju centri za AI podatke. Umesto da se oslanjaju na tradicionalne izvore energije, poput nuklearne energije, ovi centri sada imaju priliku da generišu sopstvenu električnu energiju korišćenjem otpadnog vetra koji se proizvodi prilikom hlađenja. Ovo ne samo što smanjuje troškove napajanja, već i smanjuje negativan uticaj na životnu sredinu.
Autori studije ističu da je ovaj pristup u skladu sa ciljevima održivog razvoja UN i može doprineti globalnim naporima za čistu energiju i klimatske akcije. Potencijalna primena ove metode na druge industrije otvara vrata za šire prihvatanje obnovljive energije i smanjenje emisija štetnih gasova.
Uvođenje ovakvih inovativnih rešenja u industriju potencijalno može promeniti način na koji se proizvodi, koristi i reciklira energija. Centri za AI podatke mogu postati pioniri u korišćenju ovog koncepta, pokazujući da je moguće ostvariti energetsku samoodrživost korišćenjem postojećih resursa na efikasan i ekološki prihvatljiv način.
Konačno, ovo istraživanje naglašava važnost inovacija i ulaganja u oblasti obnovljive energije i održivog razvoja. Samoodržive energetske alternative postaju sve važnije u svetu koji se suočava sa izazovima klimatskih promena i potrebe za smanjenjem zagađenja životne sredine. Otkrića poput ovog mogu pomoći u stvaranju održivijeg i čistijeg energetskog sistema za budućnost.
