U nedostatku parking mesta, mnogi vozači su kreativni u pronalasku rešenja za ovaj problem. Međutim, postavljanje fizičkih prepreka poput čunjeva, bojlera ili natpisa „ne parkiraj“ nije rešenje, već zapravo kršenje zakona.

Prema Zakonu o bezbednosti saobraćaja, parkiranje ispred kolskog ulaza nije dozvoljeno jer time drugi vozači mogu biti onemogućeni da prođu svojim vozilom. Oznaka „zabranjeno parkiranje“ takođe nema zakonsko značenje osim ako je dobijena od nadležnih institucija.

Stanari zgrada ne mogu ograđivati prostore za parking niti samostalno određivati mesta za parkiranje. Parking ispred privatne kuće smatra se javnom površinom, dok je mesto u dvorištu privatno i lično.

Parkiranje na trotoaru je dozvoljeno samo ako se ispune tri uslova: ako je regulisano saobraćajnom signalizacijom, ako se ostavlja slobodan prolaz za pešake širine 1,60 metara, i ako prolaz nije uz ivicu kolovoza.

Parkiranje na kolovozu je dozvoljeno neposredno uz desnu ivicu kolovoza, osim kada postoje tramvajske šine. Na javnom putu van naselja, vozači treba da parkiraju vozilo van kolovoza kada je to moguće.

Iako su mnogi putevi ograničeni za parkiranje i zaustavljanje vozila, postoji i spisak mesta gde je parkiranje zabranjeno, uključujući pešačke prelaze, prelaze puta preko železničke pruge, raskrsnice, tunel, podvožnjak, most, biciklističke staze, stajališta javnog prevoza, i druge lokacije.

Ukupno gledano, parking je jedan od problema sa kojim se suočavaju mnogi vozači u urbanim sredinama, ali kršenje zakona ne predstavlja rešenje. Važno je poštovati propise i regulative kako bi se sačuvala bezbednost i protok saobraćaja na javnim putevima.