U Srbiji je u prvom polugodištu prometovano nepokretnosti za 3,4 milijarde evra, što je 3,9 odsto više u odnosu na isto razdoblje prošle godine. Najskuplji kvadrat stana prodat je po ceni od 10.350 evra u Beogradu na vodi, dok je najveća suma izdvojena za stan u Beogradu bila 1.226.888 evra. Najskuplja kuća prodata je na Savskom vencu za 3.182.000 evra, dok je najskuplje garažno mesto plaćeno 73.000 evra na beogradskoj opštini Vračar. Najskuplji kvadrat poslovnog prostora prometovan je na beogradskoj opštini Vračar za 11.500 evra, a najviša postignuta cena poslovnog prostora je 3.098.790 evra. Najskuplje poljoprivredno zemljište izdvojeno je 2,2 miliona evra i prometovano je na teritoriji beogradske opštine Palilula.
Republički geodetski zavod je ocenio da je tržište nepokretnosti u Srbiji ostalo stabilno, sa 60.154 kupoprodajna ugovora sklopljena u prvih šest meseci 2024. godine, što je za 0,2 odsto više nego prethodne godine. Cena stanova je nastavila umeren rast sa godišnjom stopom rasta od 4,68 odsto. Najveći deo ukupne vrednosti prometa na tržištu nepokretnosti investiran je u stanove, sa 1,8 milijardi evra, što čini 54 odsto ukupno prometovane vrednosti. Za kupovinu kuća izdvojeno je 273,8 miliona evra, za građevinsko zemljište 261,5 miliona evra, za poslovne prostore 150 miliona evra, a za poljoprivredno zemljište 117,5 miliona evra.
Beograd je dominirao u vrednosti prometa stanova, garažnih prostora, poslovnih prostora i građevinskog zemljišta, sa učešćem od 57 odsto, 69 odsto, 57 odsto i 51 odsto, redom. Vojvodina je prednjačila u prometu poljoprivrednog zemljišta sa učešćem od 69 odsto, kao i u prometu kuća i vikendica.
Rastući trend zabeležen je kod stanova i poljoprivrednog zemljišta, sa porastom vrednosti prometa od 11,3 odsto i rastom broja ugovora. Broj ugovora za garažne prostore je blago porastao za 1,0 odsto, dok je vrednost prometa opala za 6,4 odsto. Segment kuća je zabeležio blagi pad u broju ugovora, ali je vrednost prometa porasla za 6,6 odsto. Najveći pad zabeležen je kod poslovnih prostora, sa smanjenjem broja ugovora za 9,0 odsto i padom vrednosti prometa od 15,2 odsto.
U prvoj polovini ove godine, zabeležen je oporavak kupovine nepokretnosti uz korišćenje kredita, sa 8,0 odsto ugovora finansiranih kreditom, što je za jedan procentni poen više nego prethodne godine. Najviše stanova je kupljeno uz pomoć kredita, sa porastom od 18 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Ukupno gledano, tržište nepokretnosti u Srbiji je pokazalo stabilnost i kontinuirani rast u vrednosti prometa u prvom polugodištu 2024. godine. Beograd je bio centralno mesto sa najvećim udelom u prometu stanova, garažnih prostora, poslovnih prostora i građevinskog zemljišta, dok je Vojvodina dominirala u prometu poljoprivrednog zemljišta, kuća i vikendica. Očekuje se nastavak ovog trenda i u drugom polugodištu, sa očuvanom stabilnošću tržišta i kontinuiranim rastom cena nepokretnosti.
