Milena Pavićević iz Gnjilana ima 88 godina i najstarija je Srpkinja u Gnjilanu. Preživela je bombe 1999, pretrpela pogrom 2004. i ostala je u svojoj kući. Njena skromna kuća se nalazi blizu crkve Svetog Nikole, svedoka srpskog trajanja u Kosovskom Pomoravlju. Milena živi u nehumanim uslovima, ali istrajna je da ne napusti svoj dom.

Nekada se ulica koja tuda prolazi zvala ulica Stojadina Trajića, po kosovskom književniku koji je poginuo u Drugom svetskom ratu, sada je to Ulica Majke Tereze. Milena se ne želi odseliti iz svoje kuće, čak ne želi ni ličnu kartu Albanije. Tvrdi da su pokušali da je prevare, ali na sudu je dokazano da je kuća njeno vlasništvo. Kuća u kojoj živi je dedovina po majci, sazidana davno i vremenom dograđivana.

Baka Milena se nije udavala, niti ima dece i bližih rođaka. Čeka sudnji dan, kaže nam na rastanku. U celom Gnjilanu ima još dvadesetak Srba koji su ostali posle egzodusa pre 20 godina. Okupljaju se u crkvi Svetog Nikole, gde dolaze i Srbi iz okolnih enklava, ali i oni koji su se odselili.

Protojerej Radivoje Živković, starešina crkve, ispričao nam je da dolaze ljudi na liturgije, a za praznike ima više naroda. Crkva je velika, a poslednjih godina su prikupljana sredstva za njenu obnovu. Podignuta je 1861. godine na temeljima starije i kao spomenik kulture uvrštena je u nepokretno kulturno dobro.

Ova priča o baki Mileni Pavićević je samo jedan mali deo šire slike situacije Srba na Kosovu i Metohiji. Nakon rata i pogroma, mnogi su napustili svoje domove, ali neki su ipak odlučili da ostanu uprkos teškoćama. Srpska zajednica se suočava sa brojnim izazovima, od ekonomske nestabilnosti do političke neizvesnosti.

Međutim, uprkos svim problemima, Srbi na Kosovu i Metohiji nastavljaju da čuvaju svoj identitet i svoje tradicije. Crkve kao simbol vere i zajedništva igraju važnu ulogu u očuvanju srpske duhovnosti. Srpski pravoslavni vernici okupljaju se oko svojih svetinja, mole se i slave praznike zajedno, prkoseći svim izazovima sa kojima se suočavaju.

Baka Milena Pavićević je simbol upornosti i vere u sopstvenu tradiciju i kulturu. Njena hrabrost i odlučnost da ostane u svom domu, bez obzira na sve pretnje i poteškoće, treba da bude primer svim Srpskim građanima da se bore za svoje pravo na život u skladu sa svojim identitetom i istorijom.

Srpska zajednica na Kosovu i Metohiji treba da bude podržana u svojim naporima da sačuva svoje nasleđe i da se integriše u društvo koje ih okružuje, bez gubitka svoje jedinstvene kulture i jezika. Samo zajedno, uz solidarnost i razumevanje, možemo izgraditi bolju budućnost za sve građane ove regije, bez obzira na nacionalnu pripadnost.

Baka Milena Pavićević je živi dokaz da se sa hrabrošću i odlučnošću može odupreti svim izazovima i opstati u svojoj tradiciji, bez obzira na sve prepreke. Njen primer treba da nas inspiriše da se borimo za svoje vrednosti i identitet, da se ne odričemo svoje prošlosti i da se borimo za svoju budućnost, bez obzira na sve teškoće i protivnike koji stoje na putu.

Zato, ne zaboravimo priču o baki Mileni Pavićević, jer ona nas podseća na važnost odbrane svojih korena i svoje vere, bez obzira na sve nedaće koje nas okružuju. Neka nam njena hrabrost i upornost budu putokaz u borbi za očuvanje svog identiteta i dostojanstva, bez obzira na sve poteškoće koje nas očekuju. Jer, kao što baka Milena kaže, ne ide nikud!