Pokretanje startapa u Srbiji suočava se sa značajnim izazovima kada je reč o finansiranju. Prema istraživanju Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), čak 92,5 odsto inovatora oslanja se na lična sredstva ili pozajmice, što ukazuje na nedostatak alternativnih izvora finansiranja. U poređenju sa praksom u Evropskoj uniji, gde biznis anđeli imaju važnu ulogu u podršci startapima, situacija u Srbiji je manje povoljna. Biznis anđeli su investitori koji ne samo da ulažu novac, već pružaju i mentorsku podršku, kontakte i znanje potrebne za razvoj inovativnih ideja.
Istraživanje pokazuje da su biznis anđeli postali ključni faktor u ekosistemu startapa u Evropi, posebno u zemljama poput Velike Britanije, Nemačke i Francuske. Ova tržišta beleže rast broja „super anđela“, koji u proseku ulažu više od pola miliona evra u inovativne projekte. U Srbiji, međutim, dostupnost ovih alternativnih izvora finansiranja ostaje relativno ograničena. Prema podacima „startap skenera“, u Srbiji posluje oko 750 startap kompanija koje zapošljavaju oko 6.000 ljudi, ali investitori često radije biraju ulaganja u nekretnine ili štedne račune nego u potencijalne inovacije.
NALED-ovo istraživanje otkriva da je manje od pet odsto ispitanih startapa koristilo alternativne izvore finansiranja, što ukazuje na potrebu za većim interesovanjem investitora za rizična ulaganja. Ivana Bogosavljević Čikić, šefica Jedinice za podršku upravljanju projektima u NALED-u, ističe da biznis anđeli mogu doneti značajan povrat na ulaganje i postati deo uzbudljive priče o uspehu. Ulaganje u startape ne samo da može doneti finansijsku dobit, već i doprineti razvoju novih tehnologija i stvaranju radnih mesta.
Mnogi investitori u Srbiji se, međutim, suočavaju sa preprekama kada je reč o podršci inovativnim preduzećima u ranoj fazi. Bankovni krediti često su nedostupni ili nepovoljni, a samo tri odsto startapa navodi da su ih koristili. Umesto toga, programi poput StarTech, koji sprovodi NALED u saradnji sa Vladom Srbije, nude prilike za dobijanje bespovratnih sredstava, što može biti značajan podsticaj za inovatore.
Više od polovine startapa u Srbiji koristilo je grantove kako bi pokrenulo i razvilo svoje biznis ideje. Uz to, inovatori mogu da se oslanjaju na venture capital fondove i peer-to-peer kredite, što predstavlja dodatne opcije za finansiranje. U svetlu ovih informacija, jasno je da Srbija ima potencijal za rast startap ekosistema, ali je neophodno podsticati veće ulaganje u inovacije kako bi se oslobodili resursi za rast i razvoj domaće privrede.
