Migrene su vrlo bolne, pulsirajuće glavobolje koje mogu trajati satima ili čak dani. Hemijski spojevi prisutni u određenim namirnicama mogu suziti krvne sudove i izazvati pojačan osećaj bola. Tiramin je jedan od najčešćih vazoamina koji se može naći u jogurtu, kiselom mleku, sirevima, crvenom vinu, suhomesnatim proizvodima i iznutricama. Pored tiramina, postoji i niz drugih namirnica koje mogu izazvati migrenu, uključujući kofeinska pića, tamnu čokoladu, ribu, crveni i beli luk, spanać, celer, cvekla, zelenu salatu, ananas, banane, avokado i šljive. Hrana koja sadrži sirće, kvasac, nitrite, mononatrijum glutamat, aspartam, tetrazin, sumporni dioksid, so i natrijum benzoat također može doprineti pojavi migrene.
Važna je i temperatura hrane koju konzumiramo, jer čak i ova karakteristika može uticati na glavobolju. Preporučuje se konzumiranje hrane koja je blago toplija i držanje na sobnoj temperaturi kako bi se smanjio rizik od migrene. Hrana bogata magnezijumom i vitaminom B2 može smanjiti učestalost migrena i poboljšati opšte zdravlje. Ove namirnice uključuju lisnato zeleno povrće, orašaste plodove, seme i integralne žitarice.
Migrene mogu biti veoma ograničavajuće i uticati na kvalitet života. Važno je identifikovati okidače za pojavu migrene kako bi se smanjili simptomi i bol. Vida Demarin, akademik i neurolog, ističe da pojedine namirnice mogu izazvati migrenu zbog prisustva određenih hemijskih spojeva koji sužavaju krvne sudove. Tiramin, jedan od najčešćih vazoamina, može se naći u različitim namirnicama kao što su jogurt, kiselo mleko, sirevi, crveno vino, suhomesnati proizvodi i iznutrice. Osim tiramina, postoji i niz drugih namirnica koje mogu izazvati migrenu, uključujući kofeinska pića, tamnu čokoladu, ribu, povrće poput crvenog i belog luka, spanaća, celera, cvekle, zelene salate, voće poput ananasa, banana, avokada, šljiva, kao i namirnice koje sadrže sirće, kvasac, nitrite, mononatrijum glutamat, aspartam, tetrazin, sumporni dioksid, so i natrijum benzoat.
Pored toga, temperatura hrane takođe može imati uticaj na pojavu migrene. Preporučuje se konzumiranje hrane koja je umereno topla i držanje na sobnoj temperaturi kako bi se smanjili potencijalni okidači za glavobolju. Za smanjenje učestalosti migrena preporučuje se konzumacija hrane bogate magnezijumom i vitaminom B2, kao što su lisnato zeleno povrće, orašasti plodovi, seme i integralne žitarice. Ove hranljive namirnice mogu pomoći u smanjenju simptoma migrene i poboljšanju opšteg zdravstvenog stanja.
Uticaj hrane na pojavu migrene, posebno kada su prisutni određeni hemijski spojevi, može biti značajan faktor koji treba uzeti u obzir prilikom planiranja ishrane. Identifikovanje potencijalnih okidača za migrenu i prilagođavanje ishrane može pomoći u kontroli simptoma i smanjenju učestalosti napada. Važno je voditi evidenciju o tome koje namirnice izazivaju glavobolje kako bi se uspostavila veza između ishrane i simptoma. Konsultacija sa stručnjakom može biti od velike pomoći u pronalaženju individualnog pristupa u tretmanu migrene i održavanju zdravog načina života.
