Gojko Đogo je srpski pesnik i esejista čije stvaralaštvo obuhvata zbirku pesama „Tuga pingvina“ (1967) do najnovije knjige pesama „Put za Hum“ (2022), u kojoj je ostvario svoju apokrifnu lirsku mitologiju. Đogo se ističe kao autor modernog osećanja za jezik i kulturno nasleđe, sa razvijenom istorijskom svešću i moralnim sluhom. Nedavno je dobio prestižnu nagradu „Izviiskra Njegoševa“ za celokupno delo.

Đogo je naveo da se raduje i zbog imena i ugleda ove nagrade, te da iako je njegov slobodan stih udaljen od Njegoševog herojskog deseterca, ipak ima neke njegoševske elemente u pogledu na svet. Ističe se da Njegoševo Srbstvo i njegovo delo označavaju svetost, a da to kosi sa novim nacionalnim identitetom nekih Crnogoraca i Bošnjaka.

S obzirom na današnje mnogoglasje, Đogo napominje da poezija danas nije dovoljno zastupljena i cenjena u medijima i društvu. Časopisi koji objavljuju poeziju imaju ograničen tiraž, a mediji retko posvećuju prostor poeziji. Školski programi se pridržavaju klasika i poezije za decu, dok se savremeni živi pesnici retko nalaze u lektiri.

Đogo se osvrnuo i na obrazovanje i vaspitanje dece, ističući da su nastavnici poniženi i da su na dnu društvene lestvice. Vaspitanje dece danas pod uticajem mobilnih i društvenih mreža, a nasilje u školama je posledica nedostataka u obrazovanju. Govori o veštačkoj inteligenciji koja piše pesme i naglašava potrebu da se vodi računa o njenom zloupotrebljenju.

Kritički se osvrće na zakone o verbalnom deliktu i rodno osetljivom jeziku, ističući da je to deo neoliberalne ideologije koja menja svest ljudi i nameće im određene norme govora. Ocenjuje da je naša vlast inkonzistentna u odupiranju zapadnom nasilju, dok istovremeno uvodi zakone koji podržavaju tu ideologiju.

Đogo se osvrće na aktuelne geopolitičke situacije i ratove u svetu, ističući da se sve dešava pod uticajem zapadnih sila koje pokušavaju očuvati svoju hegemoniju. Putovali su na Svetu Goru, gde je primetio promene i modernizaciju manastira, ali gde se i dalje oseća duh svetosti i tradicije.

Na kraju, Đogo se osvrće na svoje iskustvo osuđivanja na zatvor osamdesetih godina, iz kojih je izašao bez većih trauma. Žali za nekim prijateljima koji su ga napustili u tom teškom periodu, ali bez kajanja za svoje postupke.

Kroz ovaj intervju, Gojko Đogo deli svoje mišljenje o širokom spektru tema, od poezije i obrazovanja do geopolitičkih zbivanja. Njegove reči odražavaju duboko promišljanje i kritički osvrt na svet oko nas.