U svetu globalizovane ekonomije, transfer novca između Srbije i inostranstva postaje sve učestalija pojava. Ovaj proces nije potpuno slobodan i podložan je određenim pravilima i ograničenjima koja propisuju zakoni o spoljnotrgovinskom i deviznom poslovanju.
Transfer novca između Srbije i drugih zemalja reguliše nekoliko pravnih akata, a najvažniji su Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju i Zakon o deviznom poslovanju. Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju definiše promet robe i usluga između domaćih i stranih pravnih i fizičkih lica, omogućavajući pravni okvir za međunarodnu trgovinu, uključujući i plaćanja između učesnika u trgovinskim transakcijama. S druge strane, Zakon o deviznom poslovanju dodatno precizira uslove pod kojima se može vršiti transfer novca između rezidenata i nerezidenata. Prema ovom zakonu, sve transakcije spadaju u dve glavne kategorije: tekući poslovi i kapitalni poslovi.
Tekući poslovi obuhvataju transakcije koje ne uključuju promenu vlasništva nad kapitalom. Ovo znači da se novac prenosi kao deo redovnog poslovanja, bez dugoročnih ulaganja. Najčešći tekući poslovi uključuju plaćanja za uvoz robe i usluga, plate zaposlenih koji rade u inostranstvu, isplate po ugovorima o radu ili autorskim ugovorima, kao i refundacije troškova putovanja i poslovnih angažmana. Prema članu 10. Zakona o deviznom poslovanju, plaćanja i naplaćivanja po tekućim poslovima su slobodna, osim u slučajevima kada su specifično ograničena zakonom.
Sa druge strane, kapitalni poslovi uključuju transfer novca sa namerom ulaganja i dugoročnog finansiranja. Ove transakcije mogu se odnositi na direktne investicije u preduzeća u Srbiji ili inostranstvu, kupovinu akcija ili udela u kompanijama, kao i na ulaganja u nekretnine izvan Srbije. Iako su mnoge transakcije slobodne, postoje određeni slučajevi kada transfer može biti ograničen ili zabranjen. Najčešći razlozi za ograničenja uključuju sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma, kada su banke u obavezi da prijave sumnjive transakcije i mogu privremeno blokirati ili odbiti transfer ako postoji sumnja na ilegalne aktivnosti.
Osim toga, postoje i ograničenja na osnovu međunarodnih sankcija. Srbija se pridržava određenih međunarodnih sankcija, što znači da su transakcije prema određenim zemljama, kompanijama ili pojedincima zabranjene. Takođe, administrativne greške i nedostatak dokumentacije mogu privremeno zaustaviti transfer, ukoliko banka zahteva dodatnu dokumentaciju kako bi potvrdila zakonitost transakcije.
Narodna banka Srbije donosi posebna uputstva i propise koji preciziraju kako se obavlja platni promet sa inostranstvom, uključujući šifarnik osnova naplate, plaćanja i prenosa. Ovaj šifarnik sadrži tačne kodove i kategorije prema kojima se transakcije klasifikuju, omogućavajući precizniju kontrolu i usklađenost sa zakonskim regulativama.
Poreski tretman isplate dividende fizičkom licu takođe je važna tema. Kada srpska kompanija isplaćuje dividende fizičkom licu koje je rezident, na primer, Nemačke, važno je znati koja država ima pravo da naplati porez i po kojoj stopi. Prema Zakonu o porezu na dohodak građana, dividende se smatraju prihodom od kapitala i podležu oporezivanju po stopi od 15 procenata. To znači da srpske kompanije prilikom isplate dividendi fizičkim licima nerezidentima moraju obračunati i obustaviti ovaj porez pre nego što isplate sredstva.
Međutim, kada se radi o međunarodnim transakcijama, nacionalni zakoni nisu jedini faktor koji određuje kako će se dividende oporezovati. Srbija i Nemačka imaju potpisan Ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, koji dodatno precizira kako se oporezuju prihodi ostvareni između ovih država. Ovaj ugovor, koji je na snazi od 1. januara 1989. godine, ima ključnu ulogu u određivanju poreskih obaveza kada srpske firme isplaćuju dividende nemačkim rezidentima. Član 8. ovog ugovora jasno propisuje da Srbija ima pravo da oporezuje dividende isplaćene nemačkim rezidentima, ali je poreska stopa ograničena na 15 procenata.
U zaključku, transfer novca između Srbije i inostranstva je složen proces podložan različitim zakonima i regulativama, koje treba pažljivo pratiti kako bi se izbegle eventualne pravne komplikacije.
