Predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević izrazio je svoje nezadovoljstvo zbog dvostrukih standarda u odnosima sa Evropskom unijom, posebno kada je reč o saradnji sa Kinezima. On je istakao da EU ima privilegovan odnos sa Pekingom, dok Srbija nije u istoj poziciji. Takođe je naglasio da se politika teritorijalnog integriteta primenjuje selektivno, kao što je slučaj sa Ukrajinom i Srbijom.
Ova izjava datira sa međunarodne konferencije u Atini, posvećene šestoj godini od potpisivanja Prespanskog sporazuma. Vučević je govorio na panelu o pristupanju Zapadnog Balkana EU i izazovima koji se tom procesu nameću. Na pitanje moderatora o saradnji Srbije sa Kinom i Rusijom, premijer je istakao da je razočaran teretom sankcija koje otežavaju ekonomsku saradnju.
Premijer Vučević je takođe spomenuo novu metodologiju za pregovore o pristupanju EU, ističući da bi bilo fer da Srbija ima iste uslove kao i druge zemlje koje su članice Unije. On je naglasio da je Srbija spremna da ispunjava sve zahteve i standarde EU, ali da očekuje poštovanje svojih interesa i prava.
Srbija je zemlja koja je već nekoliko decenija u procesu pristupanja Evropskoj uniji, ali su pregovori o članstvu često otežani političkim nesuglasicama i spornim pitanjima, kao što su pitanje Kosova i Metohije. Iako je Srbija ostvarila značajan napredak u reformama i usklađivanju sa evropskim standardima, još uvek postoje mnoga otvorena pitanja koja usporavaju proces pristupanja.
Kada je reč o saradnji sa Kinom, Srbija je jedna od retkih zemalja u regionu koja je uspostavila tesne ekonomske veze sa Pekingom. Kina je postala važan investitor u različite sektore srpske privrede, od infrastrukture do industrije. Međutim, ta saradnja često nailazi na kritike zbog nedostatka transparentnosti i potencijalnog uticaja Kine na političke odluke u Srbiji.
U isto vreme, odnosi između Srbije i EU su takođe kompleksni, sa mnogim izazovima i neslaganjima. EU je ranije postavila uslove za napredovanje Srbije ka članstvu, uključujući i uspostavljanje vladavine prava, borbu protiv korupcije i unapređenje demokratskih institucija. Srbija je postigla određene uspehe u ovim oblastima, ali su mnogi evropski zvaničnici izrazili zabrinutost zbog nedostatka napretka u ključnim oblastima.
Evropska komisija je nedavno predstavila novu metodologiju koja bi trebalo da olakša proces pristupanja zemalja Zapadnog Balkana EU. Međutim, premijer Vučević je istakao da je potrebno pružiti Srbiji isti tretman kao i drugim zemljama kandidate, bez dodatnih uslova i prepreka.
U zaključku, odnosi između Srbije, EU, Kine i Rusije su kompleksni i zahtevaju pažljivo vođenje kako bi se postigla obostrano korisna saradnja. Srbija se trudi da ostvari napredak ka članstvu u EU, ali istovremeno želi da sačuva svoj suverenitet i nezavisnost u spoljnoj politici. Postizanje održivog mira i razvoja na Zapadnom Balkanu zahteva dijalog, toleranciju i poštovanje međunarodnog prava i institucija. Samo uz zajedničke napore i konstruktivan pristup mogu se prevazići razlike i stvoriti uslovi za stabilnu i prosperitetnu budućnost regiona.
