Evropljani su u poslednje vreme povećali potrošnju tekstila, što dodatno opterećuje životnu sredinu i klimu. Prema novom izveštaju Evropske agencije za životnu sredinu (EEA), prosečan građanin EU je u 2022. godini kupio 19 kilograma odeće, obuće i drugih tekstilnih proizvoda, što predstavlja porast u odnosu na 17 kilograma iz 2019. godine. Ova količina je dovoljna da se svake godine napuni veliki kofer.
Jedan od ključnih problema je što se tekstil iz EU često izvozi radi reciklaže ili ponovnog korišćenja, ali završava na divljim deponijama u azijskim i afričkim zemljama. Savremeni sistem proizvodnje i potrošnje tekstila stvara ogroman pritisak na životnu sredinu, uključujući potrošnju sirovina, vode i zemljišta, kao i emisije gasova sa efektom staklene bašte, upotrebu hemikalija i mikroplastike.
EEA naglašava potrebu za sistemskom promenom u tekstilnoj industriji. Strategija EU za tekstil se fokusira na smanjenje negativnog uticaja i stvaranje održivijih proizvoda koji su pogodni za cirkularnu ekonomiju. To podrazumeva proizvodnju kvalitetnijih i dugotrajnijih proizvoda koji se mogu lakše ponovo koristiti, popravljati ili reciklirati.
Brza moda i sveprisutna onlajn kupovina, uz uticaj influensera na društvenim mrežama, značajno su doprineli ovom trendu. Trgovci nude nove stilove po niskim cenama, što podstiče potrošače da kupuju više nego što im je potrebno. Digitalne tehnologije poput 3D štampe mogu doprineti smanjenju otpada u proizvodnji, ali istovremeno mogu povećati potrošnju, omogućavajući još jeftiniju proizvodnju.
Proizvodnja i potrošnja tekstila u EU čine veliki ekološki i klimatski pritisak. U okviru 12 kategorija potrošnje u evropskim domaćinstvima, tekstil zauzima peto mesto po negativnom uticaju na životnu sredinu. EEA je merila uticaje kroz potrošnju sirovina, emisije gasova, kao i upotrebu vode i zemljišta. Pored toga, tekstilna industrija doprinosi zagađenju vazduha, upotrebi hemikalija, zagađenju mikroplastikom i problemima sa odlaganjem otpada.
U 2022. godini, zemlje članice EU generisale su oko 6,94 miliona tona tekstilnog otpada, što iznosi otprilike 16 kilograma po osobi. Prosečna stopa prikupljanja tekstilnog otpada u EU polako raste, ali je i dalje niska. U 2022. godini, čak 85% tekstilnog otpada iz domaćinstava nije bilo prikupljeno odvojeno, nego je završilo u mešanom komunalnom otpadu, koji je odlazio na deponije ili se spaljivao, čime je onemogućena reciklaža.
EU je usvojila direktivu o obaveznom odvojenom prikupljanju tekstilnog otpada, što bi moglo značajno povećati stopu sakupljanja tekstila iz domaćinstava. Međutim, problem ostaje i dalje prisutan, jer se tekstil koji se izvozi radi reciklaže često odlaže na divljim deponijama, što dodatno pogoršava situaciju.
Zbog svega navedenog, jasno je da je potrebno preuzeti odgovornost, kako od strane kreatora politika, tako i od strane industrije i potrošača, kako bi se smanjio uticaj tekstilne industrije na životnu sredinu i klimu. Kretanje ka održivoj proizvodnji i potrošnji može doprineti očuvanju prirodnih resursa i smanjenju zagađenja, što je u interesu svih nas. Održivi pristupi u tekstilnoj industriji ne samo da će pomoći u smanjenju otpada, već će i stvoriti kvalitetnije proizvode koji će trajati duže i imati manji uticaj na životnu sredinu. Samo zajedničkim naporima možemo stvoriti bolju budućnost za našu planetu.
