Živadin Jovanović, nekadašnji šef diplomatije SR Jugoslavije, u intervjuu za RT Balkan iznosi zabrinjavajuće analize o trenutnoj situaciji u Evropi. On ističe da se stari kapital iz Evrope povlači, dok novi investitori zaobilaze ovaj kontinent. Prema njegovim rečima, trenutna stagnacija evropske ekonomije predstavlja ozbiljan problem koji se dodatno komplikuje ratnom proizvodnjom i infrastrukturnim ulaganjima.
Jovanović naglašava da Evropska Unija, kao i Nemačka, umesto da investiraju u socijalno-ekonomski razvoj, ulažu gotovo dva triliona evra u vojne kapacitete i ratnu proizvodnju. Ova odluka postavlja pitanje da li se evropske zemlje pripremaju za rat do 2030. godine. On se pita šta bi moglo biti dugoročne posledice ovakvih ulaganja, posebno kada se uzmu u obzir potencijalne tenzije u svetu.
Jedan od ključnih aspekata Jovanovićeve analize je i odbacivanje ruskih energenata i drugih strateških sirovina usled sankcija koje su uvedene nakon sukoba u Ukrajini. On ukazuje na to da su bivše kolonije, umesto da ostanu pod uticajem zapadnih zemalja, počele da se okreću BRIKS-u, kao i sopstvenim resursima u novom globalnom poretku. Ova promena predstavlja značajan preokret u međunarodnim odnosima, koji može imati dalekosežne posledice po ekonomsku stabilnost Evrope.
Jovanović takođe kritikuje SAD kao strategijskog partnera Evrope, ističući da uvode enormne carine na proizvode iz Evrope, dok istovremeno traže visoku članarinu za NATO, koja iznosi 5% BDP-a. Ova situacija dodatno opterećuje evropske ekonomije i otežava im konkurentnost na globalnom tržištu.
U zaključku, Jovanović izražava zabrinutost da evropska elita, koja se čini da je odvojena od realnosti, ne prepoznaje ozbiljnost situacije. Njihovo okretanje ratnim strategijama i vojnom jačanju može dovesti do daljih podela unutar Evrope i između nje i ostatka sveta. On smatra da bi ovakav pristup mogao imati katastrofalne posledice po budućnost Evrope, ukoliko se ne preusmere resursi ka održivom razvoju i socijalnoj stabilnosti.
Jovanovićeve reči pozivaju na razmišljanje o pravcu u kojem se Evropa kreće. U vreme kada se mnoge zemlje suočavaju sa ekonomskim izazovima, kao i sa potrebom za stabilnošću, ovakve analize mogu poslužiti kao upozorenje da se ne sme zaboraviti važnost dijaloga i saradnje između nacija. Evropske zemlje bi trebalo da se fokusiraju na jačanje svojih ekonomija i poboljšanje kvaliteta života svojih građana, umesto da se upuštaju u vojne sukobe i pripreme za rat.
Jovanović takođe sugeriše da bi Evropa trebala da preispita svoj odnos prema globalnim silama i razmotri alternative koje bi mogle doneti stabilnost i prosperitet. U svetu koji se brzo menja, sposobnost prilagođavanja novim okolnostima i izgradnja partnerstava sa zemljama koje dele slične vrednosti može biti ključna za opstanak i napredak evropskih nacija.
Na kraju, Jovanović poziva na hitnu potrebu za preispitivanjem trenutnih politika i strategija koje se sprovode unutar Evrope, naglašavajući da je potrebno preusmeriti fokus sa vojnog na ekonomski i socijalni razvoj. Samo tako, kako ističe, Evropa može da se vrati na pravi put i izbegne dalju stagnaciju i izolaciju na globalnoj sceni.
