Do beogradskih i lokalnih izbora ostalo je još četiri dana. Ovi izbori održavaju se u nesvakidašnjim okolnostima, posle dijaloga vlasti i opozicije, pomeranja datuma, izmena nekoliko zakona, ali i obećanja da će biti primenjene preporuke misije OEBS-a posle decembarskih izbora. U tu svrhu je formirana i Radna grupa za sprovođenje tih preporuka.

Dok oni koji bojkotuju izbore u Beogradu, tvrde da su uslovi lošiji u odnosu na prošlu godinu, predstavnici vladajuće koalicije ističu da će oni biti bolji. Pod kakvim uslovima izlazimo na glasanje 2. juna, tema je ove emisije.

Programski direktor Transparentnosti Srbije i predsednik Radne grupe za unapređenje izbornog procesa Nemanja Nenadić smatra da su se neke stvari, ipak, promenile u odnosu na glasanje od 17. decembra.

„Mi smo u okviru Radne grupe imali zadatak da pokušamo da formulišemo neke mere koje bi mogle da se primene i na ove izbore, makar u tim poslednjim nedeljama ili na izborni dan ili posle izbornog dana. I predlozi tih mera su stigli samo od članova koji dolaze iz civilnog društva, tu su CRTA, CeSID i Transparentnost, kao i od nekoliko opozicionih stranaka. Od ljudi koji su imenovani u Radnu grupu iz poslaničkih grupa vlasti nije stigao nijedan predlog“, rekao je Nenadić.

On je dodao da je kao predsedavajući pokušao da nametne brz tempo s obzirom da je Radna grupa faktički počela sa radom tek 7. maja i bio je cilj da se do 15. maja usvoje neki predlozi kako bi dalje otišli u skupštinsku proceduru.

„Međutim, nije bilo volje da se o tim predlozima glasa, tako da, u stvari, nijedan od njih nije formalno čak ni odbijen, već jednostavno osmoro članova Radne grupe nije želelo, ili kako oni kažu, moglo da se o njima izjasni, navodno im je trebalo više vremena za to. Tako da je čitav proces bio blokiran na tom mestu i zato nijedan predlog nije izašao iz Radne grupe“.

Kaže da je došlo do dogovora između predstavnika vlasti i opozicije da pravo glasa imaju oni sa 11 meseci prebivališta u opštini gde glasaju.

„Koliko je to bitno, teško je reći, zato što mi u stvari nikada nismo videli podatke o tome kolike su bile predizborne migracije pre izbora u decembru. Mi smo tražili te podatke od MUP-a, oni su rekli da, navodno, ne mogu da ih dostave, a videli smo, evo, posle kad je taj zakon donet, da i te kako su mogli da identifikuju koje su to migracije vršene. Tako da ta mera, veliko je pitanje koliki je ona efekat imala na promenu uslova. Na neke ljude će se, očigledno, odraziti“, rekao je Nenadić.

Prema njegovim rečima, vlast je nametnula neke druge teme koje su bile u fokusu, dok smo tek poslednjih 10 dana ušli u kampanje za lokalne izbore.

Srđan Barac iz Centra za društvenu stabilnost tvrdi da je opozicija zahtevom da se izbori objedine napravila propust jer je znatno skraćeno vreme za kampanju.

„Građani na lokalnom nivou prosto nisu imali dovoljno vremena da se upoznaju sa udruženjima građana i pokretima. Tradicionalne i velike stranke već imaju svoje biračko telo, ali mislim da je ostao taj jaz za sve one koji bi učestvovali u izboru. Ipak bio je vrlo kratak vremenski rok u kojem su trebali da predstave šta nude. S druge strane, mislim da je određenom broju građana uskraćeno biračko pravo, što je isto, ja mislim, iz ugla opozicije bio pogrešan potez, jer vlast je to prihvatila i opozicija je tim uslovljavala izlazak na izbore, ali nekome je uskraćeno pravo glasa“, rekao je Barac.