Božić je praznik koji se slavi širom sveta, a svaki narod ima svoje specifične običaje i tradicionalna jela koja se jedu za Božić. U Srbiji je tradicionalno jelo za Božić svinjetina, dok Britanci tradicionalno za ovaj praznik uživaju u ćuretini, a Estonci u pačetini.

Pojedini narodi za Božić uživaju i u krajnje neobičnim specijalitetima, bar prema standardima srpske kuhinje. Na zapadu Norveške tradicionalno se za Božić jela „smalahove“ – ovčija glava, koja ima komplikovan sistem pripreme. Glava se najpre prepolovi i iz nje izvadi mozak, a potom se potapa u vodu na dva dana. Specijalitet se zatim usoljava i dimi, pre nego što se skuva na pari. Omiljeni zalogaj za prazničnom trpezom su uši i oči. Smalahove se danas retko jede za praznike, ali se zato priprema za turiste kao posebna atrakcija.

U Švedskoj je Božić poznat po „julbord“u, koji je sistem aranžiranja različitih suhomesnatih i mlečnih delikatesa. Na ovom specijalitetu obavezno se nalaze jelenske kobasice, marinirane haringe, kao i različiti sirevi, a u samom centru je glazirana šunka. Francuska se proslavlja „panj torta“ ili „božićni balvan“ („Bûche de Noël“), tradicionalni božićni kolač koji se jede u nekoliko evropskih zemalja. Umesto da, kao u paganska vremena, za Božić u kuću unose grančice zimzelenog drveća, u slavu sve dužih dana, a kraćih noći, savremeni Evropljani počeli su da pripremaju rolat u obliku debla drveta, punjen različitim kremovima i prekriven marcipanom.

U Italiji se za Badnje veče servira velika gozba od sedam jela, uglavnom bez mesa. Oni se obično sastoje od ribe i morskih plodova. Božić u Poljskoj ne može da prođe bez „poljskog šarana“, ribljeg specijaliteta, koji se služi uz boršč ili salatu od kiselog kupusa. Tradicionalno se riba kupuje nekoliko dana pred Božić i živa čuva u velikoj kanti ili kadi, pre nego što završi u rerni. Bugarska pravoslavna crkva poštuje gregorijanski kalendar, ali su mnogi običaji slični kao i u drugim crkvama.

U Bugarskoj je Badnje veče poslednji dan četrdesetodnevnog posta, pa se služe posna jela poput sarme sa pirinčem, pite sa bundevom, ošava (kompot od suvog voća) i badnjačkog kolača, uglavnom u neparnom broju. Ukućani obavezno razbijaju ljuske oraha, a prema predanju, kakvo jezgro u njima nađu, takva će im biti i naredna godina.

Božićni specijaliteti širom sveta mogu biti veoma različiti, ali svi oni imaju zajedničku svrhu – okupljanje porodice i uživanje u tradicionalnoj hrani koja se prenosi s kolena na koleno. Na taj način, božićna trpeza postaje deo nasleđa i kulture jednog naroda, čineći ovaj praznik jedinstvenim i nezaboravnim za sve koji ga slave.