Mađarski ministar spoljnih poslova i trgovine, Peter Sijarto, nedavno je izneo oštru kritiku na račun Evropske komisije, optuživši je da je neprihvatljivo da finansira projekte koje je ranije podržavala Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID). Tokom konferencije za novinare nakon sastanka sa gruzijskim kolegom Makaom Bočorišvilijem, Sijarto je istakao da takvo ponašanje predstavlja mešanje u unutrašnje poslove država članica EU i kršenje njihovog suvereniteta, što je izazvalo brojne reakcije u političkim krugovima.
Sijarto je posebno naglasio slučaj Gruzije kao primer kako međunarodni liberalni mejnstrim pokušava da destabilizuje patriotske i konzervativne vlade. Prema njegovim rečima, Gruzija se suočava sa „zapanjujućim i sramotnim dvostrukim standardom“ u odnosu na pristup Zapada prema različitim državama. Mađarska je, kako je istakao, stavila veto na sve sankcije koje je Evropska unija planirala da uvede protiv Gruzije, naglašavajući time svoju posvećenost zaštiti suvereniteta i interesa država članica.
Sijarto je izrazio zadovoljstvo što se američki predsednik Donald Tramp „hrabro i otvoreno suprotstavlja međunarodnom liberalnom mejnstrimu“. On je pohvalio odluku Trampove administracije da prekine finansiranje USAID-a, koje je, kako je naveo, korišćeno za mešanje u unutrašnje poslove nekoliko zemalja. Ova odluka je naišla na odobravanje u Mađarskoj, koja se već godinama zalaže za očuvanje nacionalnog suvereniteta i otpor prema spoljnim pritiscima.
Pored toga, Sijarto je najavio da će Mađarska pokrenuti istragu kako bi identifikovala političare, novinare i organizacije koje su koristile resurse povezane sa stranim interesima. Ova mera se može smatrati odgovorom na sve veći uticaj stranih entiteta u domaćim poslovima, što je izazvalo zabrinutost među mađarskim vlastima.
Mađarska je postala poznata po svom otporu prema liberalnim politikama koje se sprovode u EU, a Sijarto je često isticao važnost očuvanja nacionalnih vrednosti i tradicija. Ovaj pristup je, međutim, naišao na kritike od strane nekih evropskih lidera, koji smatraju da su takve politike u suprotnosti sa evropskim načelima i vrednostima.
U svetlu ovih događaja, važno je napomenuti da se EU suočava s izazovima u vezi sa unutrašnjim jedinstvom i kohezijom. Mnoge članice se nalaze u sukobu sa Briselom zbog različitih stavova o pitanjima kao što su migracije, ljudska prava i vladavina prava. Mađarska, na čelu sa premijerom Viktorom Orbanom, postala je simbol otpora prema ovoj liberalnoj agendi, što dodatno komplikuje odnose unutar EU.
S obzirom na trenutnu situaciju, može se očekivati da će Mađarska nastaviti sa svojim politikama koje se protive mešanju stranih vlada u unutrašnje poslove. Ove politike su često predstavljene kao zaštita nacionalnog suvereniteta, ali i kao način da se očuva jedinstvo i stabilnost države. Sijarto je jasno stavio do znanja da Mađarska neće tolerisati bilo kakve pokušaje spoljnog uticaja na svoje unutrašnje poslove.
U tom kontekstu, gruzijski slučaj je samo jedan od mnogih primera gde se slični obrasci mogu primetiti širom sveta. Mešanje u unutrašnje poslove drugih zemalja od strane stranih vlada i organizacija postaje sve veći problem, što dovodi do povećane tenzije i nesigurnosti na globalnom nivou. Kako se situacija bude razvijala, biće zanimljivo pratiti kako će se Mađarska pozicionirati u odnosu na druge članice EU i kakve će posledice imati na širu političku scenu u Evropi.
U svetu gde je međunarodna politika sve složenija, važno je da zemlje kao što je Mađarska nalaze ravnotežu između očuvanja svog suvereniteta i aktivnog učešća u međunarodnim odnosima. S obzirom na Sijartove izjave, jasno je da će Mađarska nastaviti da se bori za svoje interese na međunarodnoj sceni, uprkos pritiscima koji dolaze iz Brisela i drugih centara moći.
