Srpski ratari suočavaju se sa teškim izazovima, jer uprkos solidnoj žetvi pšenice, svetske cene pšenice su pale na najniži nivo u poslednjih godinu dana. Cene pšenice na berzama u Čikagu i Parizu su pale zbog mogućeg štrajka železničara u Kanadi i optimističnih prognoza proizvodnje u Ukrajini. Ruska pšenica se i dalje nudi po niskim cenama, što otežava srpskim proizvođačima da budu konkurentni na regionalnom tržištu.

Cena pšenice na srpskom tržištu iznosi oko 20,3 dinara po kilogramu, ali uz troškove transporta i takse, srpski ratari teško da mogu da ostvare značajnu zaradu. Ipak, cene brašna na srpskom tržištu neće biti značajno uticane padom cena pšenice, jer troškovi transporta, energenata i konkurencije na tržištu igraju ulogu u konačnoj ceni brašna.

Visoke prelazne zalihe iz prethodne sezone, kao i dodatni novi rod, su takođe doprineli niskoj ceni pšenice na srpskom tržištu. Američko ministarstvo poljoprivrede povećalo je prognoze za proizvodnju pšenice u Ukrajini, što je dodatno uticalo na sniženje cena pšenice. Situacija u Evropi nije mnogo bolja, jer se očekuje da Francuska ima najgoru žetvu pšenice u poslednjih 40 godina.

Neprekidne kiše, nedostatak sunca i niske temperature su uticale na prinose i kvalitet pšenice u francuskim regionima, što je dodatno pogoršalo situaciju na tržištu. Iako bi ovakvi faktori trebalo da podignu svetske cene pšenice, globalna cena na berzi u Čikagu je i dalje relativno niska, jer je tržište dobro snabdeveno pšenicom iz Sjedinjenih Američkih Država.

Uz niz faktora koji utiču na svetske cene pšenice, srpski ratari se i dalje suočavaju sa izazovima u ostvarivanju značajne zarade na svom proizvodu. Niski prihodi i visoki troškovi proizvodnje čine srpsku pšenicu manje konkurentnom na regionalnom tržištu, te je potrebno preduzeti odgovarajuće mere kako bi se unapredila situacija za srpske ratare.