U poslednje vreme, globalna ekonomija se suočava sa značajnim previranjima zbog novih američkih carina koje su najavili vlasti Sjedinjenih Američkih Država. Premijer Poljske, Donald Tusk, upozorio je da bi ove carine mogle da umanje rast poljske ekonomije za 0,4 odsto, što bi moglo rezultirati gubicima od više od 10 milijardi poljskih zlota (oko 2,38 milijardi evra). On je izrazio zabrinutost da bi ovi potezi mogli imati teške posledice po ekonomiju zemlje.
Administracija Donalda Trampa najavila je da će od 5. aprila uvesti osnovnu carinu od 10 procenata na celokupan uvoz u SAD, a od 9. aprila će uslediti recipročne carine za oko 60 zemalja koje je Bela kuća označila kao „najgore prestupnike“. Među tim zemljama je i Evropska unija, koja će biti pogođena carinom od 20 procenata.
Španski premijer Pedro Sančez je osudio ove mere kao jednostrani napad na EU, nazvavši to povratkom protekcionizmu iz 19. veka. On je istakao da se ekonomski razvoj postiže saradnjom, a ne konfrontacijom, naglašavajući da bi otvorena trgovina trebala da prevlada sebičnost.
Olaf Šolc, v.d. kancelara Nemačke, takođe je kritikovao Trampove carine, navodeći da će one naštetiti američkoj ekonomiji, čak i ako Evropa ne uzvrati. On je istakao da carine predstavljaju napad na trgovinski sistem koji je doprineo globalnom prosperitetu. Šolc je dodao da će celokupna svetska ekonomija patiti od ovih odluka, koje nisu promišljene.
Evropska unija planira da se sastane 9. aprila kako bi glasala o kontramerama na američke tarife na čelik i aluminijum. Ovaj predlog će biti usvojen ukoliko se ne usprotivi kvalifikovana većina od 15 zemalja članica, koje predstavljaju 65 procenata stanovništva EU. Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, već je kritikovala nove američke carine i najavila pripreme za kontramere.
Maroš Šefčovič, evropski komesar za trgovinu, naglasio je da EU neće sedeti skrštenih ruku i da će preduzeti mere ako ne bude mogla da postigne fer dogovor sa SAD. On je takođe dodao da će EU reagovati smireno i jedinstveno, pažljivo definisano u fazama.
U međuvremenu, američki ministar finansija Skot Besent je upozorio trgovinske partnere da ne odgovaraju kontramerama na nove carine, savetujući da je bolje sačekati i sagledati situaciju pre nego što donesu ishitrene odluke. On je naglasio da bi dugoročni ekonomski faktori imali veći uticaj od trenutnih reakcija na carine.
Reakcije na Trampove carine dolaze iz više zemalja, uključujući Francusku, gde premijer Fransoa Bajru smatra da su tarife katastrofa za svetsku ekonomiju. Italijanska premijerka Đorđa Meloni je takođe kritikovala odluku o uvođenju carina, ističući da to ne ide u korist nijednoj strani.
Japan je označio Trampove carine kao „izuzetno žalosne“ i zatražio od SAD da preispitaju svoje mere. Kina je osudila nove carine i najavila da će preduzeti „odlučne kontramere“ kako bi zaštitila svoje interese.
Sve ovo ukazuje na to da bi trgovinski ratovi mogli imati dalekosežne posledice ne samo za SAD, već i za globalnu ekonomiju. Mnoge zemlje su spremne da se bore protiv ovih mera, ali istovremeno postoji i nada da će se strane dogovoriti i da će se izbeći dalja eskalacija.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da su globalni trgovinski odnosi veoma kompleksni i da će se svaka nova mera odraziti na mnoge zemlje. U tom smislu, važno je da se postigne ravnoteža između zaštite domaće ekonomije i očuvanja otvorenih trgovinskih odnosa.
