Savet Evropske unije usvojio je 13. paket pojedinačnih i ekonomskih sankcija protiv Rusije povodom druge godišnjice rata u Ukrajini. Restriktivne mere uvode se protiv odgovornih za održavanje agresorskog rata i one koji to podržavaju. U okviru ovog paketa uvode se restriktivne mere za dodatnih 106 pojedinaca i 88 subjekata, čime se na crnoj listi EU sada nalazi više od 2.000 pojedinaca i entiteta. Nove sankcije prvenstveno se odnose na vojni i odbrambeni sektor, povezane pojedince i članove pravosuđa, lokalne političare i ljude odgovorne za ilegalnu deportaciju i vojno prevaspitavanje ukrajinske dece.
Pojedinci i subjekti na listi sankcija podležu zamrzavanju imovine, a građanima i kompanijama EU zabranjeno je da im stave sredstva na raspolaganje. Također, fizička lica podležu zabrani putovanja u zemlje EU. Savet je dodao 27 novih subjekata na listu onih koji podržavaju ruski vojni i industrijski kompleks u ratu protiv Ukrajine, koji će biti predmet strožih izvoznih ograničenja. Neki od ovih subjekata nalaze se u trećim zemljama kao što su Indija, Šri Lanka, Kina, Kazahstan, Tajland, Turska i Srbija, i „uključeni su u zaobilaženje trgovinskih ograničenja“.
Brisel je dodao komponente za razvoj i proizvodnju bespilotnih letelica i ograničenja na izvoz robe koja doprinosi unapređenju ruskih industrijskih kapaciteta. Velika Britanija je dodata na listu zemalja partnera koje primenjuju set restriktivnih mera na uvoz gvožđa i čelika iz Rusije, kao i set mera kontrole uvoza koje su suštinski ekvivalentne merama EU.
Ove sankcije deo su nastojanja EU da podrže teritorijalni integritet, suverenitet i nezavisnost Ukrajine u kontekstu ruskog vojnog angažmana u toj zemlji. Odluka o uvođenju novih sankcija protiv Rusije doneta je u priznanju i osudi očiglednog zaoštravanja rata u Ukrajini. EU ističe da Rusija i dalje krši međunarodno pravo u pokušaju da destabilizuje Ukrajinu i da je to neprihvatljivo.
Ove sankcije deo su većeg pritiska na Rusiju zbog njenog vojnog angažmana u Ukrajini. Uz ove ekonomske sankcije, EU i dalje podržava Ukrajinu kroz političku i diplomatsku podršku, kao i kroz vojnu pomoć.
S obzirom na to da se nove sankcije prvenstveno odnose na vojni i odbrambeni sektor, očigledno je da je cilj EU da oslabi vojne kapacitete Rusije u kontekstu ruskog angažmana u Ukrajini. Ove sankcije također imaju za cilj da se promeni ponašanje Rusije i navede je da se povuče iz Ukrajine.
Pored ekonomskih sankcija, EU također podržava političke i diplomatske napore za rešavanje situacije u Ukrajini. Ovo uključuje podršku mirovnim pregovorima i diplomatiji kao ključnim instrumentima za postizanje mirnog rešenja konflikta.
Očekuje se da će ove sankcije imati značajan uticaj na rusku ekonomiju i vojne kapacitete. Uzimajući u obzir da su sankcije usmerene na vojne i odbrambene sektore, one bi mogle da prouzrokuju značajne probleme za rusku vojnu industriju i sposobnost za vođenje vojnih operacija.
S obzirom na to da se sankcije odnose i na pojedince i subjekte koji podržavaju ruski vojni i industrijski kompleks, može se očekivati da će ove mere imati uticaj i na pojedince i kompanije koje su povezane sa ovim sektorima. To bi moglo dovesti do povećanja pritiska na ruske subjekte da promene svoje ponašanje i da prekinu podršku ruskom vojnom angažmanu u Ukrajini.
Ukratko, usvajanje novih sankcija EU protiv Rusije u vezi sa situacijom u Ukrajini ima za cilj pritisak na Rusiju da promeni svoje ponašanje i povuče se iz Ukrajine. Ove sankcije deo su šireg pritiska na Rusiju kako bi se osiguralo poštovanje teritorijalnog integriteta Ukrajine i mirno rešavanje konflikta. Uz ekonomske sankcije, EU podržava političke i diplomatske napore za rešavanje situacije u Ukrajini. Očekuje se da će ove sankcije imati značajan uticaj na rusku vojnu industriju i vojne kapacitete, kao i na subjekte koji podržavaju ruski vojni i industrijski kompleks. Sve u svemu, ove sankcije deo su šire strategije EU za rešavanje situacije u Ukrajini i promovisanje mirnog i stabilnog rešenja konflikta.
