Prošlo je šest godina od otkrića masovne grobnice srpskih žrtava na Sajmištu u Zemunu, a predsednik Skupštine Gradske opštine Zemun Miroslav Gajić najavio je postavljanje većeg spomenika kako bi se dostojno obeležilo mesto. Komemoraciju je organizovalo Udruženje građana „Jadovno 1941“ uz podršku Opštine, a liturgiju je služio episkop toplički Petar (Bogdanović). Međutim, do danas se ne zna tačan broj srpskih žrtava logora na Sajmištu, a brojke se kreću od 11.000 do 40.000. Na mestu masovne grobnice je služen parastos, a prema publicisti Nikola Milovančevu, postoji beležnica sa 6.200 imena žrtava koje je držao gradski bolničar Nikoli Poljanski, ali se ne zna gde se ta beležnica danas nalazi. Istorčiar dr Dušan Samardžija je identifikovao 3.075 imena stradalih samo iz jedne opštine, dok je bencler Berlinu naveo da je u logoru bilo više od 9.000 uhapšenih ljudi, od kojih najmanje polovina su bila deca i starci. Milovančev je takođe govorio o uslovima u logoru gde su ljudi umirali od gladi, bolesti i zlostavljanja, navodeći da su mnogi pokušali da beže, ali su ubijeni od strane ustaša.
Na komemoraciji je prisustvovao i predsednik Jevrejske opštine Zemun Nenad Fogel, koji se obratio povodom ovog događaja i izrazio zadovoljstvo što se ova veoma važna tema konačno obelodanjuje.
Tokom istorijskog časa održanog nakon parastosa, istraživač Nikola Milovančev govorio je o životu u logoru, pozivajući se na podatke iz dela Vladimira Žerjavića i svedočenja stradalih. Takođe je naveo da su srpski logoraši dovoženi u zemunski logor na osnovu sporazuma nemačke policije i ustaša sa ciljem deportacije „politički nepoželjnih elemenata“ iz Jasenovca i Stare Gradiške. U logoru su uslovi bili izuzetno teški, a veliki broj ljudi je umro od gladi, bolesti i zlostavljanja.
Septembra 1943. godine, oko 800 ljudi iz logora je izdvojeno i otpremljeno vozom prema Jasenovcu na zahtev ustaša, a prema svedočenju jednog logorskog funkcionera, oko 780 od njih je pobijeno na putu do Jasenovca.
Ovo obeležavanje Dana sećanja na žrtve Anhalten Lager Semlin je važno za očuvanje sećanja na srpske žrtve i podizanje svesti o stradalima tokom Drugog svetskog rata. Usprkos godinama koje su prošle, još uvek se traga za tačnim brojem stradalih, ali je važno da se ova strašna istorijska činjenica ne zaboravi.