Američki predsednik Donald Tramp je 2. aprila 2025. godine potpisao izvršnu naredbu koja uvodi „uzvratne carine“ na uvoz stranih automobila, koje će stupiti na snagu u ponoć po lokalnom vremenu. Ova odluka, koja predviđa carine od 25 odsto na sve automobile inostrane proizvodnje, dolazi u vreme kada Tramp naglašava potrebu za obnovom američke industrije i zaštitu domaće ekonomije.
Tramp je ovaj dan nazvao „Danom oslobođenja“, ističući da će 2. april 2025. ostati upamćen kao trenutak kada se američka industrija ponovo „rodila“. Njegova izjava dolazi u kontekstu dugogodišnjih kritika na račun spoljne ekonomske politike koja je, prema njegovim rečima, dovela do ekonomske štete po SAD. On tvrdi da su decenijama američku ekonomiju pljačkali i iskorišćavali kako saveznici, tako i neprijatelji.
Tramp je u svom obraćanju naglasio da je neophodno da Amerika prestane sa politikom jednostrane ekonomske predaje i da se fokusira na zaštitu interesa svojih građana. Ova izjava odražava njegovu dugogodišnju politiku „Amerika na prvom mestu“, koja se fokusira na jačanje domaće proizvodnje i smanjenje zavisnosti od stranih proizvoda.
Prema informacijama koje je izneo Rojters, Tramp je izjavio da su „bliske i daleke zemlje“ koristile slabosti američke ekonomske politike kako bi ostvarile sopstvene interese na račun Sjedinjenih Američkih Država. Ove tvrdnje su deo šireg narativa koji Tramp koristi kako bi opravdao svoje trgovinske politike, uključujući uvođenje carina na uvoz iz drugih zemalja.
Očekuje se da će ove carine imati značajan uticaj na automobilski sektor, kako u SAD, tako i u drugim zemljama koje izvoze automobile. Mnogi stručnjaci smatraju da bi ovi potezi mogli dovesti do povećanja cena automobila za američke potrošače, dok bi američki proizvođači mogli profitirati zbog smanjenja konkurencije sa stranim brendovima.
Industrija automobila u SAD-u je već dugo pod pritiskom, s obzirom na to da se suočava sa izazovima kao što su elektrifikacija vozila, promene u potrošačkim navikama i globalna konkurencija. Trampova administracija se nada da će ovim merama podstaći domaću proizvodnju i stvoriti nova radna mesta, međutim, kritičari ukazuju na to da bi ovakvi potezi mogli izazvati trgovinske ratove i dodatno destabilizovati globalne lance snabdevanja.
U prethodnim godinama, Tramp je već uveo slične mere protiv drugih zemalja, uključujući Kinu i Evropsku uniju, što je rezultiralo povećanjem tenzija između SAD-a i njihovih trgovinskih partnera. Ove nove carine predstavljaju nastavak te politike, dok se mnogi pitaju kako će drugi akteri na globalnom tržištu odgovoriti na ovu odluku.
Osim što predstavlja ekonomsku meru, Trampova naredba takođe ima simboličku težinu. Naime, ona je deo šireg političkog narativa koji se fokusira na obnovu američkog suvereniteta i nezavisnosti u ekonomskim pitanjima. U svetu gde su globalizacija i međuzavisnost postali norme, Tramp se protivi tim trendovima i pokušava da vrati fokus na nacionalne interese.
Ukratko, Trampova odluka da uvede uzvratne carine na uvoz automobila inostrane proizvodnje predstavlja značajan korak u njegovoj ekonomskog agendi. Dok se mnogi nadaju da će to dovesti do jačanja domaće proizvodnje i stvaranja radnih mesta, postoji i zabrinutost da bi to moglo uzrokovati više problema nego što će ih rešiti, kako na domaćem, tako i na globalnom nivou. U svakom slučaju, 2. april 2025. godine će ostati zabeležen kao dan kada je američka politika prema trgovini doživela značajnu promenu.
