U Višem sudu u Beogradu, parnični postupak protiv Miljane i Vladimira Kecmanovića, kao i njihovog sina, odložen je za 3. april 2025. godine. Ova tužba je podneta od strane porodice Dukić, čija je ćerka stradala u tragičnom događaju u OŠ „Vladislav Ribnikar“ 3. maja 2023. godine, kada je dečak izvršio masakr ubivši devet vršnjaka i čuvara škole. Razlog za odlaganje suđenja je obustava rada advokata.
Tužba porodice Dukić je usmerena protiv roditelja dečaka, kao i protiv škole i države, a odnosi se na naknadu nematerijalne štete zbog duševnih bolova usled smrti bliskog lica, kao i na pretrpljeni strah. U ovom slučaju, sud će odlučiti o tužbenom zahtevu tek nakon završetka parničnog postupka, kada će doneti odluku o prihvatanju ili odbijanju tužbe.
Osim ovog slučaja, postoje još tri parnična postupka koji se vode u vezi sa ovim tragičnim događajem. Prethodno, krajem 2024. godine, Viši sud je doneo prvostepenu presudu u krivičnom postupku, kojom je Vladimir Kecmanović osuđen na 14 i po godina zatvora, dok je Miljana Kecmanović dobila kaznu od tri godine. Takođe, instruktor u streljani, Nemanja Marinković, osuđen je na 15 meseci zatvora. Kecmanovići su osuđeni za krivična dela zanemarivanja i zlostavljanja deteta, dok je Vladimir Kecmanović dodatno osuđen za teško delo protiv opšte sigurnosti.
Važno je napomenuti da je maloletni dečak koji je izvršio masakr krivično neodgovoran jer nije navršio 14 godina u trenutku izvršenja dela. Ova pravna situacija dodatno komplikuje celokupni slučaj, jer se postavlja pitanje odgovornosti roditelja i drugih odraslih koji su bili uključeni u obrazovanje i odgoj ovog dečaka.
Porodica Dukić i ostali članovi porodica žrtava traže pravdu i odgovornost za tragične gubitke koje su pretrpeli. Njihova tužba je izraz bola i želje za pravdom, a sudski proces predstavlja jedan od načina na koji se može doći do priznanja tih gubitaka i eventualne naknade štete. U ovom slučaju, društvo se suočava sa teškim pitanjima o odgovornosti, sigurnosti dece u školama i ulozi porodice u odgoju mladih.
Ova tužba je samo jedan od aspekata šireg problema koji se tiče nasilja među decom i mladima. U poslednjim godinama, slični incidenti su izazvali zabrinutost u društvu, a mnogi se postavljaju pitanja o tome kako zaštititi decu i sprečiti ovakve tragedije u budućnosti. Uloga škole, porodice i društva u celini postaje ključna u ovoj diskusiji.
Pravni postupci kao što su ovaj su često spori i iscrpljujući, a porodice žrtava se suočavaju s dodatnim emocionalnim stresom tokom trajanja suđenja. Stoga je važno da se pravda ne samo traži, već i da se obezbedi što brže, kako bi se žrtve i njihove porodice mogle suočiti sa svojim gubicima i pronaći neki oblik zatvaranja.
U ovom slučaju, pravda će se tražiti kroz pravne kanale, ali će istovremeno ostati neizbežno pitanje kako društvo može bolje zaštititi decu i sprečiti da se ovakve tragedije ponove. S obzirom na složenost situacije i sveobuhvatnost problema, potrebno je da se u društvu pokrene šira debata o bezbednosti dece i mladih, kao i o odgovornosti porodica i institucija.
