Premijer Vlade Republike Srpske Miloš Vučević obratio se javnosti povodom obeležavanja Dana Republike Srpske i donošenja prvog Ustava Republike Srpske, koji je usvojen 28. februara 1992. godine. U svom obraćanju, Vučević je istakao značaj ovog datuma za srpski narod, naglašavajući da je usvajanje Ustava predstavljalo borbu za pravo na postojanje, samoopredeljenje i slobodu. Ovaj čin je, prema njegovim rečima, bio odgovor na pretnje genocida nad Srbima u Bosni i Hercegovini.
U preambuli Ustava, kako je rekao, jasno je istaknuta suština prava srpskog naroda na samoopredeljenje i ekonomski, socijalni i kulturni razvoj. Premijer je naglasio da srpski narod ne teži slobodi samo za sebe, već želi društvo u kojem svi mogu da žive mirno i dostojanstveno. Ustav iz 1992. godine nije bio samo pravna forma, već zavetna povelja koja je nastala iz borbe i stradanja naroda.
Vučević je izrazio zabrinutost zbog trenutne situacije u Bosni i Hercegovini, ukazujući na to da je mir trajno ugrožen zbog delovanja samozvanih lidera koji donose zakone i organizuju suđenja bez legitimiteta. On se zapitao kome to ide u interes, naglašavajući da je poštovanje Ustava i dijaloga jedini način za obezbeđivanje bolje budućnosti.
Takođe, premijer je ukazao na to da se pred srpskim narodom ponovo postavljaju ultimatumi i da se krši Dejtonski sporazum. On je postavio pitanje kako je moguće da visoki predstavnik još uvek ima moć da donosi zakone u zemlji, gotovo tri decenije nakon završetka rata. U ovom kontekstu, on je podsetio na istorijske nepravde prema Srbima i ukazao na paralelu sa situacijom iz 1904. godine.
Vučević je ukazao na širu političku sliku, ističući povezanost između organizovanja protesta u Srbiji, terora prema Srbima na Kosovu i Metohiji, kao i sudskih procesa protiv Milorada Dodika. Ovi događaji, prema njegovim rečima, predstavljaju deo šireg pritiska na srpski narod i njegove političke predstavnike, s ciljem destabilizacije srpskog nacionalnog korpusa.
On je kritikovao određene grupe unutar Srbije koje, kako je rekao, rade na slabljenju srpskog naroda i njegovih predstavnika. Vučević je naglasio da je cilj tih grupa da obore legitimne predstavnike naroda i da dovedu na vlast marionete koje bi delovale protiv interesa Srbije i Republike Srpske.
Premijer je istakao da ga nisu iznenadila trenutna dešavanja, te da su unapred upozoravali na ovakav razvoj situacije. On je naglasio neraskidivo jedinstvo srpskog naroda, ističući da je odnos između Republike Srpske i Srbije čvrsta spona kulturnih i istorijskih veza. Vučević je poručio da Beograd nikada više neće okretati leđa patnji svog naroda i da će se nastaviti borba za slobodu.
U završnom delu svog obraćanja, premijer je citirao reči iz pripovetke Petra Kočića „Jazavac pred sudom“, ukazujući na potrebu za očuvanjem srpskog identiteta i borbu za slobodu. On je pozvao sve da se bore za ono što su njihovi predci izborili i ostavili u amanet.
Na kraju, Vučević je ponovio svoje reči podrške, ističući da će se Republika Srpska boriti za svoja prava i slobode, te je poručio: „Živela Republika Srpska! Živeo srpski narod!“ Ove reči su odjeknule kao snažan poziv za jedinstvo i borbu za prava srpskog naroda u regionu.
